Мноштву тема које су обухваћене низом предавања у организацији „Пријатеља српске културе“ придодато је и предавање „Из историје српске средњовековне медицине – Манастирске болнице“ које је 8. маја 2025. у сали Српског лекарског друштва, Џорџа Вашингтона 19, Београд, одржао др Зоран Вацић, председник Секције за историју медицине СЛД. Вацић је као једини или први аутор објавио више од 40 радова из историје медицине, а имао је и око сто саопштења на научним скуповима. За време његовог мандата Секција за историју медицине је четири пута проглашена за најбољу секцију Српског лекарског друштва. Почасни је члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 2019.
У уводу предавања дат је шири контекст оснивања и деловања болница при Цркви. Одлуком Првог васељенског сабора у Никеји 325. године, Црква је почела да оснива и издржава болнице и друге добротворне установе. Прву болницу у Византији основао је Василије Велики 369. године у Кесарији Кападокијској. Григорије Назијански назива је „ризницом побожности“. Јован Златоусти је оснивао је болнице у свом седишту у Цариграду. Поред „општих“ болница, изградио је и болницу за лепрозне.
Византијска медицинска знања у Србију су долазила преко српских монаха са Атоса, Синаја и Јерусалима. Свети Сава прву болницу оснива у Хиландару око 1199. У манастиру Студеница Свети Сава утемељује болницу 1208. или 1209. године. Рад болнице регулише главом 40 Студеничког типика „О болници и о болничарима“. Била је то прва болница на територији Србије. У болници су лечене углавном акутне болести.
Краљ Милутин је 1308. године у Цариграду, по угледу на византијске манастирске болнице, подигао болницу код манастира Светог Јована Претече. Око 1312/13. године изградио је манастир унутар зидина Јерусалима. Обухватао је цркву Светих Архангела, конаке, малу болницу и гостиницу за српске и словенске калуђере и поклонике у Светој земљи. Манастир св. Арханђела био је у српским рукама све до 1678. године.
Краљ Стефан Владислав је 1219. подигао манастир Милешеву. У оквиру манастира основана је болница намењена лечењу монаха, која је постојала и у 17. веку. Стефан Дечански оснива 1330. године болницу у манастиру Високи Дечани, по угледу на болницу у Пантократоровом манастиру у Цариграду. Имала је пет одељења: лепра, епилепсија, раслабљеност (парализа), болести плућа, очне болести. У цркви Дечанског манастира, посвећеној Вазнесењу Господњем (1327–1335), живописаној 1338–1350, 22 фреске приказују чудотворно исцељење оболелих. Светозар Радојичић сматра да је дечански циклус чудесних исцељења најопширнији корпус тачно датираних фресака медицинске садржине у византијском монументалном сликарству. Између 1745. и 1765. Дечанска болница престала је да постоји.
Цар Душан је 1342. године основао болницу у конацима манастира Свети Архангели у Призрену. У повељи манастира је стајало: „Болница да се уреди по закону, који је прописао Краљ, Наш отац, да има 12 постеља, и ко год да се разболи, да буде примљен у болницу, а хроми и слепи да се не држе“. Године 1381. у манастиру Раваница кнез Лазар је подигао „болницу за монахе, странце и раслабљене“. Болесници су лечени и у оближњем манастиру Сисојевцу. Болница је постојала и у манастиру Светог Прохора Пчињског.
Предавач се осврнуо и на тумачење болести у православној хришћанској антропологији. Узрок свих болести је грех. Прво оболи душа, потом и тело, па је и свака телесна болест само манифестација греха. Основ за излечење је излазак из греха кроз редовни пост, покајање, исповест и причешће. Основ верске медицине је вера у Господа. Други методи су молитва за здравље, помазање светим уљем, целивање чудотворних икона и светих моштију. На Христовим речима Црква је утемељила свете тајне покајања (исповести) и јелеосвећења које су од медицинског значаја.
Ово предавање, јасно и прегледно изложено у низу слајдова, било је веома добро примљено. Осветлило је у главним цртама српску средњовековну медицину кроз приказ манастирских болница, монаха као медицинског особља, кроз бригу о болесним, негу, устројство таквих болница кроз типике, улогу Светог Саве. Тај поглед на једну грану древне медицине и медицинских установа занимљив је без сумње и савременом човеку.
Председник удружења Пријатељи српске културе др Предраг Анђелић говорио је овом приликом о циљевима нашег удружења, са посебним освртом на откривање скривене или још непризнате историје српског народа и његове државе, при чему су кључна питања за разматрање и редефинисањ: сеобе Словена, фалсификовања историје Срба, Винчанско писмо итд.
