Месечна архива: октобар 2016

Срби и Руси – Сибир, у слици и речи

Члан Управног одбора ПСК проф. др Обрад Зелић одржао је 25. октобра 2016. у 18 часова, у оквиру редовног састанка друштва Пријатељи српске културе, предавање Срби и Руси – Сибир, у слици и речи, на основу утисака и сазнања са путовања по Русији Транссибирском железницом.

Транссибирска железница спаја Москву и европски део Русије са руским Далеким истоком, Монголијом, Кином и Јапанским морем. Главна траса саобраћа између Москве и Владивостока преко Сибира. Железница је дугачка 9.288 км и грађена је између 1891–1916. године. Протеже се на преко 8 временских зона и потребно је седам дана да се пређе цела дужина железнице. Маршрута путовања била је: Москва, Јекатеринбург, Новосибирск, Краснојарск, Иркутск, Бајкал, Улан Уде, Улан Батор, Пекинг.

У получасовном излагању, праћеном изабраним фотографијама, проф. Зелић је изнео обиље својих утисака и доживљаја, од којих су најимпресивнији били огромно пространство Русије као и Сибир, са својим пејзажима и ресурсима. Део предавања био је посвећен руској железници. Возови имају и по 100–150 вагона, тачни су, чисти. Један од куриозитета јесте и музеј железнице, а на фотографији смо могли да видимо и локомотиву која је прва ушла у Берлин после капитулације Немачке у Другом светском рату 9. маја 1945. Поменимо и то да је Св. Ђорђе заштитник руских железница, као и града Москве.

У Сибиру, који су освојили царски Козаци, интензивно се гради. Акценат је на подизању универзитетских и научних центара, као и на истраживању гаса, руда, нафте. Тако у граду Јекатеринбургу постоји око 40 факултета са 170.000 студената. Новосибирск је велики научни центар. Сибир је пространство са дивним пејзажима, али је ненасељен и има мало обрадиве земље, дешава се да од села до села има и 300 километара раздаљине. Посебан утисак оставило је и Бајкалско језеро, најдубље на свету. Оно има 336 притока и само једну истоку – Ангару, десну притоку реке Јенисеј, а о њима постоји и древна романтична легенда. Налази се у срцу Сибира, око 4.000 километара од Москве. Иако је вода хладна, постоје делови који су за купање. Када је реч о природи којом је окружен, готово ниједан град у Русији не може се упоредити са сибирском метрополом Иркутском. Смештен на обалама реке Ангаре, притоке Јенисеја, Иркутск је једна од главних станица Транссибирске железнице и капија чудесног Бајкалског језера.

У Русији се изузетно поштују национална историја и национални идентитет, па се не уништава баштина ранијих епоха. Тако је остала звезда на Кремљу, туристима се осим империјалне прошлости Русије показују подухвати епохе Стаљина, Хрушчова и слично. Импресионира и чистоћа градова, па је тако речено да за време путовања ниједан графит није виђен.

У дискусији се чуло мноштво запажања и утисака: да су пијаце у Русији снабдевене, да санкције уведене Русији нису оставиле теже последице, да се рубља стабилизовала, да се осећа велики просперитет и успон државе, да у самој Москви нема незапослених, да је у Русији повећан наталитет. Још једном смо се подсетили да су Руси народ који поезију ставља изнад свих уметности, па је Пушкин код њих права икона. Дотакнуто је и питање сахране посмртних остатака царске породице Романов. Др Предраг Анђелић је изнео да то питање још није закључено пошто нису „дешифроване“ кости царевића Алексеја. Било је речи о петроградском музеју Ермитаж, највећем уметничком и културно-историјском музеју у Русији и једном од највећих у свету са око 3 милиона експоната, о српском пореклу Ивана Грозног и другим темама. Милан Драгић је испричао да је некадашње југословенско предузеће Гоша, у којем је тада радио, направило 15 вагова за Транссибирску железницу, а да је један од најважнијих услова био да се при градњи не користи ниједан запаљив материјал. Тако смо кроз тај детаљ оживели некадашње изузетно развијене привредне везе Југославије са СССР-ом. Иначе, сматра се да сада у Русији има око 17.000 радника из Србије.

Све у свему, ово лепо и корисно предавање учинило је да смо и ми барем виртуелно прошли тај пут, уз општи закључак да Руси показују велику наклоност према Србима и да нас сматрају „својим људима“.

Иако није директно везано за тему, напоменимо да је укратко представљена и Монголија (споменик Џингис Кану, град Улан Батор који у преводу значи Црвени витез итд.).

Руска властелинства у Србији – предавање професора Дамјановића

Историчар Радован Дамјановић, писац и истраживач језика, одржао је 29. септембра 2016. предавање под насловом Руска властелинства у Србији, инспирисано заборављеним радом професора Радослава Грујића: „Руска властелинства по Србији у XIV и XV веку“.

Српски владари почев од цара Душана па све до наших избеглих деспота у Срему су помагали и одржавали руске манастире на Светој Гори. За време татарских насртаја на руске кнежевине од XIII па до XV века руски манастири на Атосу, а на првом месту Русик, познат и као манастир  Светог Пантелејмона, запали су у беду и доспели у рушевно стање. Цар Душан издашно помаже Русик и уздиже га у исти ранг са Хиландаром. Његове напоре наставили су владари српских земаља све до њиховог пада под турску власт. У овом раздобљу Светом Пантелејмону је поклоњено преко стотину села из различитих српских крајева.

Тема овог предавања била је изненађење за присутне. После излагања професора Дамјановића, чланови Пријатеља српске културе и посетиоци су постављали питања предавачу.