Удружење Пријатељи српске културе организује трибину НЕ ЋУТИ СРБИЈО – Бомбардовање од стране НАТО-а, у понедељак, 25. марта 2024, у 19 часова, у свечаној сали Машинског факултета у Београду, други спрат. Учествују: проф. др генерал-пуковник Видоје Пантелић са уводним излагањем и пуковник Стеван Ђуровић. Модератор ће бити проф. др академик генерал-потпуковник Синиша Боровић.
Позивамо чланове ПСК, поклонике и све друге заинтересоване да присуствују трибини. Добро дошли!
Изложба „Знаменити Срби Далмације“ наставља свој успешан живот. Излагана у Суботици, Бањалуци, Темишвару и многим другим градовима, ова изложба се сада поново налази пред београдском публиком, после отварања на Машинском факултету. Ово је њено 18. отварање, одржано уз импресивно вече у Руском дому, које је започело песмом Востани Сербие у извођењу појца Љубомира Манасијевића. Од обиља значајних имена далматинских Срба, заслужних у многим областима и то кроз неколико векова, који су представљени фотографијама и легендама о животу и деловању, издвајамо: Стојана Јанковића, сердара далматинских ускока; црквене великодостојнике Герасима Зелића и Никодима Милаша, свештеника Петра Јагодића Куриџу, човек који је подигао прву буну против Млечана и 40 година био у њиховом затвору; физичара Руђера Бошковића, конструктора Бранка Жежеља; књижевнике Симу Матавуља и Владана Десницу; глумицу Аленку Ранчић; ТВ водитељку Душанку Калањ; чувене спортисте: Владимира Беару, Илију Петковића. Наравно, постоји мноштво других научника, уметника, свештених лица и заслужних људи из других области који представљају носиоце српског идентитета у Далмацији.
Током ове вечери, изражена је и захвалност директору Руског дома Јевгенију Баранову, на њиховом гостопримству. Око 300 посетилаца у Галерији, од којих су многи стајали, са интересовањем је слушало госте на отварању. Конферансу је водила проф. др Радмила Тонковић. Представник Руског дома Георгиј Енделхард истакао је да су далматински Срби оставили изузетно вредну баштину на многим пољима науке и културе. Проф. др Обрад Зелић, родом из Жегара код Кистања, говорио је о значају Далматинских Срба и њиховој великој баштини, осврнувши се на прославу 700 година манастира Крупа, као један од доказа да Срби нису дошли на те просторе у 18. или 19. веку, као што говори хрватска историографија, већ много раније. Публици се обратио и проф. др Милорад М. Кураица, редовни професор на Факултету за физику, који се подсетио доприноса нашег савременика, који је преминуо прошле године. Реч је о Николи Церовцу, чијим је залагањем доста српских студената пореклом из Републике Српске Крајине добило помоћ и подршку, а будући да је био члан УЛУС-а трудио се да организује и ликовну колонију у манастиру Крка. Никола Тинтор, гост из Аранђеловца, говорио је о свом претку, свештенику Николи Лазаревићу Тинтору, који је дошао у Србију, био игуман манастира Каленић и значајна личност у борби против конкордата у Краљевини Југославији. Гост из Тузле, књижевник Сенахид Незировић, у потресном сведочењу говорио је о убиству свог професора Шпире Манојловића и његовог сина у Тузли током ратних збивања и распада СФР Југославије. Професор Шпиро је био његов духовни отац, а његову смрт никад није прежалио. Нажалост, рекао је, ни данас у Тузли нема никаквог обележја о страдању те двојице људи. Вече су улепшали Чувари Христовог гроба обучени у народне ношње старе 200 година, који традицију започету у врличком крају Далмације пре више векова настављају сада у Батајници. Гуслар Петар Манојловић, пореклом из Ивошеваца, у одличном наступу извео је песму „Ропство Јанковић Стојана“. Чули смо и далматинске песме у извођењу сестра Ђорђевић.
На крају аутор изложбе мр Милорад С. Кураица, књижевник, велики познавалац дела Доситеја Обрадовића, прегалац у култури и историји Крајишких Срба, рекао је: „Велики смо само ако се сећамо наших великана“. Он је посебно говорио о свештенику Куриџи, који је 40 година био у млетачком казамату, осуђен као вођа побуне против њих која је започела 1704. године. Изашао је слеп, убрзо умро, не зна му се гробно место, мада има наговештаја да је сахрањен у цркви у Задру. Аутор је истакао и допринос своје сестре Анђе око ове изложбе и закључио да је сада ред на нас да чувамо сећања, наслеђе и традицију. Јер, то неће чинити нико уместо нас. Обраћање је завршио речима: „Душа Богу, тело држави, срце Далмацији! Живеле Србија и Русија!“
Ово импресивно вече, које је надмашило уобичајено отварање изложбе и постало вече сећања на завичај, уз потенцирање пријатељства српског и руског народа, завршено је дружењем уз закуску, далматинска вина и угодне разговоре пријатеља и земљака.
Удружења Српски кривак и Пријатељи српске културе обележили су Дан српско-руског пријатељства 15. јануара 2024. у 11 часова, полагањем венца на споменик руском цару Николају II, на тргу „Ансамбл Александров”, у улици Краља Милана у Београду.
Пре полагања венца присутнима се обратио проф. др Обрад Зелић, потпредседник ПСК, осврнувши се на живот и страдање цара Николаја II, као и на његове владарске претке, са акцентом на блиске српско-руске везе, посебно подршку цара Николаја II Србима у Великом рату.
Венац су положили прим. др Предраг Анђелић, председник ПСК и Драган Раденковић, вајар, члан Српског кривака. Догађају су присуствовали председник Српског кривака проф. др Божидар Раденковић и предстaвник Руског дома Георгије Енделхард, који се захвалио на овој иницијативи и пажњи као сведочанству о вековним блиским везама два народа. На крају је Драган Раденковић поздравио скуп у име борачких организација насталих после рата и распада СФРЈ.
