Позивамо чланове удружења Пријатељи српске културе, поклонике и све друге заинтересоване на Конференцију „Кад је рат враћен у Европу“, која ће бити одржана у петак, 21. марта 2025. са почетком у 11 сати у Дому Војске Србије у Београду.
Конференција се одржава у оквиру Програма обележавања 26 година од агресије НАТО на СР Југославију.
У плакату за Конференцију наведени су програм, говорници и остали потребни детаљи.
Дана 26. фебруара 2025. у 12 часова Пријатељи српске културе су други пут обележили своју славу Св. Симеон Мироточиви. То је иначе била слава Српског културног клуба, чији је рад трајао само две године због избијања Другог светског рата. Домаћин овогодишње славе био је проф. др Александар Седмак.
У угодном простору удружења СКЦ Ћирилица, у Скерлићевој 12, чланови ПСК су са пријатељима и сарадницима обележили славу. Госте је поздравио председник ПСК др Предраг Анђелић, а затим је прота Радивој Панић из Храма Св. Саве пререзао колач и обратио се присутнима истичући огроман значај династије Немањића за српски народ, посебно њеног родоначелника Стефана Немање, односно Св. Симеона Мироточивог. Са неколико бираних речи госте је поздравио и домаћин славе др Седмак. Уследило је пријатељско дружење уз богату закуску. Са задовољством можемо закључити да је слава достојно и лепо прослављена, уз пријатеље и поклонике нашег удружења. Захваљујемо се свим гостима, члановима ПСК који су организовали славу и побринули се за закуску, а посебно удружењу Ћирилица, са којим имамо плодну сарадњу.
Атмосферу са славе можете да видите у галерији фотографија.
Поетско вече проткано личним сећањима – нису то честе прилике као што је била 12. фебруара 2025, када смо о нашем великом песнику Мирославу Мики Антићу (Мокрин, 1932 – Нови Сад, 1986)слушали сећања Немање Ротара, његовог сестрића, који је и сам писац. Уз све то чули смо „Бесмртну песму“ и одломке из Антићеве поеме „Војводина“ у упечатљивој интерпретацији др Снежане Кирин. Све је било употпуњено још једном граном уметности – вајарством, пошто смо имали прилику да видимо малу гипсану статуу Мике Антића, по којој ће ове године бити постављен споменик у центру Новог Сада. Рад је дело нашег истакнутог вајара Драгана Раденковића, који је и присуствовао овој вечери на Машинском факултету у Београду, у организацији нашег удружења Пријатељи српске културе.
Немања Ротар, гост вечери, живи у Панчеву и аутор је преко 15 књига, а једна је посвећена његовом ујаку Мики Антићу: „Сутрадан после детињства“. Он је, из прве руке, са великом наклоношћу и широким увидом представио живот и основне црте дела и уметничке заоставштине Мике Антића, песника, новинара, филмског ствараоца, експресивног сликара, космополите, човека вулканске природе, који је имао богат лични живот: три брака и шесторо деце.
Мика је волео да осмишљава свој свакодневни живот, волео је кафански живот, циганску музику. Имао је мноштво поклоника своје поезије и пријатеља широм бивше Југославије. Радо се одазивао на гостовања и рецитовања своје поезије, која и јесте прикладна за
тргове, песничке смотре и фестивале. Поезија искрена, отворена, директна. Његова најпознатија збирка јесте „Плави чуперак“. Ако је Јован Јовановић Змај песник детињства и света деце, Мика је збирком „Плави чуперак“ постао и песник тинејџерског доба. Ова
збирка је инспирисана и посвећена његовој првој супрузи Љубици.
Нажалост, на неки начин Мика Антић није био признат у одређеним књижевним круговима. Као и увек и свугде, постојали су и постоје одређени кланови, тако да је и то био један од разлога што Мика Антић није добро вреднован у српској књижевности. То остаје посао за данашње и будуће нараштаје, јер његова поезија живи и много се чита.
На крају вечери, одломак из Дневника Мике Антића прочитао је Немања Ротар, а Снежана Кирин је рецитовала одломке из поеме „Војводина“. Поменимо да је Мика Антић јако волео Војводину и управо је њен дух, специфичности и лепоте овековечио у тој поеми. А ми, за крај, наводимо једну строфу из „Бесмртне песме“ Мике Антића:
И никад не замишљај живот
као уплашен опроштај,
већ као стални дочек
и стални почетак буђења.
