Удружење Пријатељи српске културе је имало у свом досадашњем деловању обиље значајних догађања, али је вече приређено 2. јуна 2022. у Руском дому било заиста изузетно успешно. Посвећено теми српско-руских односа кроз историју, било је веома посећено и проткано уметничким деловима, односно извођењем познатих руских песмама.
Вече је отворио прим. Предраг Анђелић, председник ПСК, који је поздравио госте бираним речима уз захвалност Руском дому што су изашли у сусрет и били домаћини ове вечери. Представник Руског дома историчар Георги Енгелгард истакао је вековне блиске везе Руса и Срба, а највише током Краљевине Југославије у којој је много руских белих емиграната нашло уточиште, посао, топлу реч, а потом су они снажно допринели развоју и изградњи Краљевине, посебно у архитектури, техничким наукама, медицини и уметности. Њихов допринос је настављен у поратном времену кроз деловање друге генерације емиграната и остале везе и сарадњу СССР-а и социјалистичке Југославије.
Професор Београдског универзитете др Милош Ковић дао је концизан преглед историјских српско-руских веза, које почињу од краја 12. века и избеглиштва руских монаха код српске владарске куће Немањића, њиховог утицаја на младог Растка Немањића, потоњег Светог Саву, и његовог одласка под тим утицајем у монаштво на Свету Гору, где је са оцем Стефаном Немањом подигао манастир Хиландар. У 16. веку српски монаси су доста походили руску земљу тражећи и добијајући помоћ за своје манастире и српски народ, тада под турском окупацијом. Доба 16, 17. и 18. века одликује обновљена Пећка патријаршија. Тада Срби немају државе, али Црква води спољну политику и одржава живе и плодне односе са руском црквом. Срби и Руси су тада били једно у црквеном смислу. У 18. веку Русија постаје велика сила, а у тај круг је уводи Петар Велики. То је и почетак континуираних српско-руских политичких веза. Јавља се и источно питање, подела имовине Турског царства. Од тада Балкан бива под различитим сферама утицаја, у српској историји има и прозападне политике, али је маса народа увек била проруска. Русија је велика сила и има своје стратешке интересе, али кроз све векове опстају јаке духовне, културне, црквене, научне и уметничке везе са Русијом и руским животом. Русофилство је саставни део српског идентитета. И Руси, односно совјетски војници су гинули за ослобођење Београда у Другом светском рату. Данас свет постаје мултиполаран, мада се Запад тешко мири са тим. Будућност Србије је блиско везана за Русију. Велике силе, наравно, имају своје интересе и тога треба бити свестан. У овом часу Срби треба да буду опрезни, треба сачекати решење садашње кризе и рата у Украјини – истакао је на крају свог излагања др Милош Ковић.
У оквиру вечери приказан је и документарни филм о генералу Врангелу, вођи антибољшевичке револуције, чији је аутор Бошко Миловановић. Генерал Врангел је такође доста везан за Краљевину Југославију, а и сахрањен је у руској цркви Св. Тројице у Београду.
Меморијални и занимљив део вечери било је излагање проф. др Александра Седмака о руским професорима који су дали велики допринос техничком развоју и универзитетском школовању Краљевине и социјалистичке Југославије, а посебно развоју Машинског факултета у Београду. Издвојио је Јакова Хлипчијева, конструктора бродова, професора на Грађевинском и Машинском факултету у Београду, редовног члана САНУ. Затим, Константина Вороњеца, који се бавио механиком флуида, докторирао у Паризу, а потом био професор на Машинском факултету у Београду и члан САНУ. Владимир Фармаковски, конструктор локомотива, био је такође редовни члан САНУ. Виктор Салњиков је био друга генерација руских емиграната. Рођен је у Пећи, бавио се механиком флуида, посебно граничним слојем. Дуги низ година био је шеф катедре за механику флуида на Машинском факултету у Београду. Светски је познат по доприносу теорији граничног слоја. Професор Димитрије Вороњец је такође друга генерација руских емиграната, а највише је познат по свом доприносу термодинамици.
Уметнички део је био веома успешан и дао је посебан тон овој вечери. Посетиоци су уживали у извођењу руских песама које су интерпретирали Тања Андрић и Драган Милосављевић.
Остаје нам да закључимо да је удружење Пријатељи српске културе први део ове године успешно завршило организацијом ове вечери у Руском дому у Београду, уз наду да ће предстојеће јесење активности нашег удружења бити такође успешне по актуелности и значају тема предавања.
Фотографије приложене у галерији снимили су чланови ПСК Милан Драгић и Бранка Косановић.
