децембар 2018 - Пријатељи српске културе

Виолина знаменитог градитеља музичких инструмената Николе Васића, пореклом из Зворника, а највећим делом живота житеља Америке, живи свој живот и 64 године после њене израде. Ове године је на њој свирала 15-годишња виолинисткиња Катарина Васиљевић, добитница бројних домаћих и страних признања. Удружење Пријатељи српске културе доделило је виолину Катарини 8. фебруара 2018, у оквиру концерта У част српског Страдиваријуса, у Дому Војске Србије. Виолина је из 1954. и откупио ју је оснивач и председник УО др Душан Ристић на аукцији и тај чин је симболично означио почетак рада нашег удружења.

Ове године млада виолинисткиња је 9. септембра одржала реситал на 9. Међународном музичком фестивалу „Константинус“ у Нишу. Концерт је одржан у сали Нишког симфонијског оркестра, а Катарина је имала част да наступи као лауреат награде „Константинус“. Том приликом извела је дела Баха, Моцарта, Паганинија, Перичића, Сен-Санса и Шчедрина. Наредног месеца, 17. октобра 2018. године, Катарина је одржала концерт из циклуса „Сусрет са уметником“ у Музичкој галерији Задужбине Илије М. Коларца у Београду. Том приликом је извела захтеван виолински репертоар, уз клавирску пратњу Јасмине Раковић, а њено извођење је наишло на фантастичан пријем посетилаца у пуној сали.

У прилици смо да најавимо следећа три концерта виолинисткиње Катарине Васиљевић у новој, 2019. години и позовемо чланове ПСК и све поклонике музике да им присуствују:

март 2019. Културни центар Београда
март 2019. Галерија САНУ
април 2019. Велика сала Коларчеве задужбине.

Изузетна критика поводом Катарининог концерта у Нишу објављена је у Јужним вестима из пера музиколога др Марије Динов Васић, а овај текст завршавамо цитатом из те критике: „Катарина је суверено владала једним озбиљним, „такмичарским“, академским програмом кога чине Моцартова Соната за виолину и клавир КВ 304 у е-молу, Бахова Алеманда из д-мол Партите за виолину соло, Паганинијев Каприс бр. 20, „Песма и игра“ Властимира Перичића, Сен-Сансов „Мртвачки плес“ и Шчедринова композиција „У стилу Албениза“. Катарина свира на виолини познатог мајстора Николе Васића“. Ауторка критике оцењује да је Катарина Васиљевић „програм извела запањујуће зрело, технички беспрекорно, са дубином разумевања и доживљаја музике каква се не очекује од девојчице њених година“.

Фотографије која прате текст су из архиве Милана Драгића и Владимира Васиљевића.

Пре тачно годину дана Горан Шарић је одржао предавање у организацији удружења Пријатељи српске културе, које је изазвало велико интересовање. У четвртак, 13. децембра 2018, он је поново био наш гост. Амфитеатар Машинског факултета у Београду је био премали да прими све посетиоце, тако да је знатан број њих ово двочасовно предавање слушао стојећи. Заиста огромно интересовање око 800 присутних и велика пажња којом је пропраћено Шарићево предавање Срби у тајним архивима Ватикана II – Тријумф савјести, учинили су да ово буде до сада најпосећеније предавање у оквиру ПСК и да удружење ову годину заврши на најбољи начин.

Било је то завршно 30. предавање у серијалу предавања које је држао Горан Шарић у Србији и земљама окружења. Иначе, пре почетка предавања Снежана Кирин је истакла да је Шарић хрватски теолог и историчар, заступник теорије по којој су Срби, Хрвати и Бошњаци потомци Илира староседелаца Балкана и да се може пратити веза древне Дунавске цивилизације са данашњим становницима Балкана. За разлику од прошлог пута, сада је Шарићев наступ био много више проткан личним моментима из живота предавача и полемиком са београдском византолошком школом на Филозофском факултету у Београду. Шарићева оцена је да се аутохтонистичка школа прихвата у Словенији и Хрватској и нико се не руга њеним поставкама, док то није случај у Србији где постоји јака отпор тзв. званичне историографије, или бечко-берлинске школе како је он назива.

У мноштву од 430 слајдова којима је поткрепио своје тезе, користећи археолошке доказе и светске ауторитете из разних области, поменуо је и великог српског археолога покојног Ђорђа Јанковића, који је последњи јавни наступ имао управо као гост ПСК када је говорио о Лепенском Виру, православним коренима Далмације и другим темама.

Из Шарићевог предавања истичемо основне тезе:

– Прва цивилизација није настала у Сумеру, Вавилону ни Египту, него на обалама Дунава близу данашње српске престонице Београда.

– Највећа цивилизација антике није била ни грчка ни римска него мегалитска цивилизација Балкана.

– Центар Римског царства није био у Риму него у Сирмијуму (Сремској Митровици).

– У 7. веку није било масовног досељавања Словена на Балкан. Досељено је највише око 20% Словена, остали су аутохтони.

– Немањићи нису ни прва ни највећа српска династија.

– Срби нису 500 година били под Турцима.

– Иза крвавог 20. века на Балкану могуће је пратити траг до светских центара моћи.

Горан Шарић је истакао да је одрастао на Ријеци и да никада није прихватио пропаганду против Срба, а да своју данашњу мисију види као залагање за истину и миран живот свих народа Балкана. Осврнуо се и на Косовски завет оценивши да Србија не сме да одрекне тога. „Човек треба да слиједи свој пут. На нама је да слиједимо пут предака“, истакао је на крају предавања уз велики аплауз публике.

Фотографије које прате текст снимили су Бранка Косановић и Милан Драгић.