Музичка секција

Музичка секција је прва секција удружења Пријатељи српске културе. Њен постанак и почетак рада везани су за виолину знаменитог градитеља гудачких инструмента Николе Р. Васића.

О његовом животу и делу доносимо текст из пера архитекте Мирјане А. Ристић.

 

 

Nicholas Vasich

CRAFTSMAN IN VIOLIN MAKING

AND RESTORING

817 N. Eutaw Street Baltimore

Наш, Никола Васић градитељ гудачких инструмената многим, светски познатим виртуозима на божанском инструменту, виолини својим знањем заната и рукама чинио је виолине краљицама инструмената у рукама Mische Elmana, Fritca Kreislera, Alberta Spalinga, Jashe Heifetza, Dave Rubinoffa, Jaroslava Kociana, Cecilile Hanson, Pola Kochansky, који су чинили срећним и усхићеним своје слушаоце и поштоваоце, па и данас, захваљујући снимцима можемо их чути!

Мајстор гудачких инструмената НИКОЛА Р. ВАСИЋ Србин рођен 1891. у Зворнику, Босна, у време аустроугарске војне окупације, а умро 1961. у 70. години живота у Балтимору, САД. Родитељи Николе Васића, отац Ристо Васић занатлија, зворнички терзија, мајка Драгиља, од којих има сестру Персу и брата Перицу који је још као дете умро.

Никола Р. Васић од 1906. као петнаестогодишњак одлази на школовање и постаје питомац Српског привредног друштва „Привредник“ у Новом Саду, где је према својим наклоностима усмерен на занат израде гудачких инструмената. У Новом Саду, као шегрт у радионици мајстора Bela Ttruppela обучава се занату, а као „Привредников“ питомац обавезан је у школи на часове општег образовања.

По завршетку обуке, посвећује се свом раду и усавршавању, одлази у Праг Чешка, у радионицу Jana Dvoraka, а такође посећивао је и Атеље Драгослава Димитријевића у периоду 1914–1918. Потом одлази и ради у Markneukirchen-u, Germania. Почетком Великог светског рата 1914. као држављанин Аустро-Угарске, са 23 године бива мобилисан али дезертира у Русију где ради у Ст. Петербургу и Саратову. Требало је обезбедити и егзистенцију, креће преко Русије, до Манџурије у Кини и из Шангаја прелази у Јапан да би са многима те 1920. емигрирао у Америку, где се настањује и почиње да ради у Seattlu, WА.

У једном од писама из Seattla које се чувало у породици, упућеном брату Ђорђу, како је на концерту после бурног поздрављања чувеног Mische Elmana изашао на бину и предао на поклон своју виолину од 3 инча са молбом да на бис одсвира на њој. Претрагом на интернету нашли смо у тадашњим новинама Seattla кратак чланак да је Waterloo Evening Conrier забележио о том несвакидашњем догађају, наступу Mishe Elmana и чудесној виолини Николе Васића.

Никола Васић од концерта када се представио као врхунски градитељ виолина почиње и послован и пријатељски однос са Mischom Elmanom, а од тада његове инструменте користе и желе на њима свирају, поред Mische Elmana, Fritc Kreisler, Albert Spaling, Jasha Heifetz, Dave Rubinoff, Jaroslav Kocian, Cecililia Hanson, Pola Kochansky. Никола одлучује и прелази 1923. године, и до краја живота живи у Балтимору где отвара своју радњу за израду гудачких инструмената виолина, виола и чела.

Nicholas Vasich

CRAFTSMAN IN VIOLIN MAKING AND RESTORING

817 N. Eutaw Street Baltimore

У два наврата 1928. и 1930. због набавке материјала, специјалне врсте и квалитета дрвета, јасена и смреке долази у Европу, наравно Краљевину Југославију и свој Зворник, где му Српско удружење занатлија Зворника у дворишту Грађанске школе 24. септембра 1928. приређује свечани дочек.

Из Зворника отишао је као држављанин Аустро-Угарске, дошао као држављанин САД у 37. години живота. Тадашње власти, под мотивацијом да није служио војни рок, задржавају га да одслужи и овакво непланирано продужење боравака нанело му је штету и неповољно се одразило на посао због кога је и долазио.

Из очевог првог брака Никола има брата Ђорђа Васића, трговца, са којим је врло близак, дописују се, као и са члановима братовљеве породице, две ћерке, а нарочито братићем Славком Васићем коме 1955. године шаље и поклања једну од својих виолина, са посветом на унутрашњој страни кутије руком писано и видљиво кроз „f“ прорез.

MOM BRATIĆU SLAVKU VASIĆU

Nicholas Vasich, Violin Maker

Baltimore, MD. ANNO 1954.

Породица, власнице виолине Славка Васића, поклон Н. Васића, дају виолину 2011. године Аукцијској кући u Tarisio New Yorku, где је у лицитацији и надметањем купује господин др Душан Ристић. Виолина је добром вољом г. др Д. Ристића дата као елемент окупљања, а посебно Музичке секције друштва Пријатеља српске културе.

Никола Васић се оженио у својим познијим годинама, ожењен и срећан, доста млађом Американком Lusy са којом има ћерку, по имену Даница.

Према наводима Музичких енциклопедија*, до којих смо дошли захваљујући нашој сестри у Америци, инструменти Николе Васића у периоду од 1920. до 1958. разликују се по:

– Стилу израде и квалитету

– Инструменте ради у шест категорија по квалитету.

По стилу то су копије Stradivari, Guarneri del Gesu, као треће и инструменти по сопственом пројекту. Његови инструменти нижег ранга били су такође доступни и на располагању као Bergonzi и Guadagnini модели.

Завршна обрада инструмента лакирање прилично светлим уљаним или шпиритним лаком црвено, жуто или смеђе савршено сенчећи реплике (у чему је његова посебност). Као препознатљив, заштитни знак, а у зависности од квалитета инструмента на полеђини кутије, ниже дугмета стоји угравирано „VASICH“, код оних вишег квалитета то је грб. Инструменти, у градацији два остала виша и инструменти највишег квалитета, на полеђини кутије у плитком рељефу, угравирано је „N. VASICH“.

Према податку и процени датој у Музичким енциклопедијама урадио је око 350 инструмената. Такође, све време бави се и репарацијом инструмената.

НАПОМЕНА

Изводе из четири Музичке енциклопедије* САД које смо користили нисмо у прилици позвати се на назив истих, нажалост располагали смо само копијама појединачних листова које се односе на Н. Васића.

ПРИЛОГ – Фотографије из породичних албума Васића, Ристића и Драгића

                                                                                                Припремила

                                                                                                            Арх. Мирјана А. Ристић

                                                                                    унука Ђорђа Васића, брата Николе Васића

Јули 2016.

 

 

Европска штампа о Николи Васићу приликом његовог доласка
у Француску 1928. године у потрази за старим дрветом

 О том догађају два тадашња високо тиражна дневна листа

THE NEW YORK TRIBUNE

EUROPEAN EDITION OF THE NEW YORK HERALD TRIBUNE

PARIS,  FRIDAY,  JANUARY  6,  1928

и

LE  PETIT  PARISIEN

LE PLUS FORT TIRAGE DES JOURNEAUX DU MONDE ENTIER

JEUDI  12  JANVIER 1928

доносе на својим странама чланке са следећим насловима:

ЧОВЕК КОЈИ ПРАВИ СТРАДИВАРИЈУСЕ ?  

СРБИН ИЗ СИЈЕТЛА СТИГАО У ПАРИЗ ТРАЖЕЋИ ДРВО

ЗА ЕЛМАНОВУ ВИОЛИНУ

Износимо у скраћеном облику садржину ових чланака:

Ради набавке старог дрвета од кога ће израдити копију Елмановог чувеног Страдиваријуса из 1736. и квартет инструмената за поменутог виртуоза, Никола Васић, млади градитељ виолина, управо је стигао у Париз. Сутрадан одлази до Стразбура да би набавио дрво са старих оргуља које нису више употребљиве.

То дрво ће преобликовати у пет гудачких инструмената а за то ће му требати најмање годину дана.

Г. Васића, Србина, „открио“ је у Сијетлу Миша Елман, где он израђује виолине већ више година. Миша Елман је тада донео свог Страда од 60.000 $ у Васићеву радионицу ради поређења са једном виолином коју је Васић управо завршио. Виолиниста је био задивљен и изненађен кад је пробао на неколико тренутака Гадањинија српског градитеља. – Ви сте прави уметник, рекао му је. Можете ли ми урадити копију мог Страдиваријуса и да ми направите још две виолине, виолу и виолончело? Васић је прихватио овај тежак задатак.

Још од младих дана, г. Васић се интересовао за музичке инструменте, а највише за виолине. Родом из Босне, напушта родитељски дом у својој 16. години и одлази да ради у Чехословачку. У Стонбаху учи вештину израде виолина. Након што је Аустрија објавила рат Србији, не желећи да се бори против своје браће пребегао је у Русију, у Ригу. Лажно оптужен да се бави шпијунажом у корист Немачке провео је четрнаест месеци у затвору. Ослобођен је интервенцијом српског конзула те се могао вратити свом занату у Саратов где је израђивао виолине за Царски Конзерваторијум.

По завршетку Револуције одлази за Сибир и Монголију, потом у Пекинг и Шангај, одакле је отпловио за Сијетл.

Осим Мише Елмана и други велики уметници били су заинтересовани за рад г. Васића и упутили му изразе симпатија као: Фриц Крајслер, Јаша Хајфец, Катлин Парлоу, Алберт Сподлинг и Цецилија Хансен.

Превео и приредио

Милан Драгић, рођак Николе Васића