Месечна архива: мај 2022

Најава за четвртак, 2. јун 2022 – Културне и историјске везе два братска народа – Срба и Руса

У организацији удружења Пријатељи српске културе и Руског дома у четвртак, 2. јуна 2022, у Руском дому у Београду, Краљице Наталије 33, с почетком у 19 часова одржава се вече посвећено културним и историјским везама два братска народа – Срба и Руса.

Програм вечери:
Проф. др Милош Ковић – предавање „Историјске везе два народа”
Бошко Милосављевић – филм о Врангелу
Проф. др Александар Седмак – предавање о руским професорима: Хлитичијеву, Вороњецу, Саљникову и Фармаковском
Тања Андрић и Драган Миловановић – Росија и друге руске песме.

Позивамо чланове и поклонике ПСК и све друге заинтересоване да присуствују овој вечери у Руском дому.

Најава за четвртак, 26. мај 2022 – предавање „Мало познати српски изумитељи“

У организацији удружења Пријатељи српске културе у четвртак, 26. маја 2022. у 19 часова на Машинском факултету у Београду, сала на другом спрату, одржаће се предавање „Мало познати српски изумитељи“. Биће речи о следећим заслужним и значајним српским изумитељима:

ДОБРИВОЈЕ БОЖИЋ – предавач Јован Танасковић
МИЛОШ САВЧИЋ  – предавач проф. др Александар Седмак
ЂОРЂЕ СТАНОЈЕВИЋ – предавач Александар Гајић
МИХАИЛО ПЕТРОВИЋ АЛАС – предавач Љубинко Јанушевић
ЛАЗАР часовничар – предавач проф. Ђорђе Козић
БРАНКО ЖЕЖЕЉ – предавач Мирјана Јелић

Позивамо чланове ПСК и друге заинтересоване да присуствују предавању.

Сећање на српске интелектуалне хероине – предавање одржано 24. марта 2022.

На Машинском факултету у Београду, 24. марта 2022, одржано је веома посећено предавање „Српске интелектуалне хероине“ у организацији Удружења „Пријатељи српске културе“. Декан Машинског факултета, проф. др Владимир Поповић, захвалио је Удружењу „Пријатељи српске културе“ на иницијативи да се скуп посвећен хероинама српске науке одржи баш 24. марта, на дан када је пре 23 године почело НАТО бомбардовање некадашње СР Југославије. „Нисмо случајно одабрали тај датум. Током 78 дана бомбардовања, док су мушкарци били на положајима, жене су биле те које су, као и много пута кроз историју, бринуле о породици и на тај начин обезбедиле несметано функционисање државе“, рекао је професор емеритус, др Александар Седмак, један од организатора предавања.

Ксенија Атанасијевић – Прва жена доктор наука и филозоф
„Ксенија Атанасијевић је драгуљ међу српским интелектуалцима која, на жалост, није добила признање које је заслуживала“, истакла је проф. др Иванка Поповић, доскорашњи ректор Београдског универзитета, представљајући портрет прве жене филозофа у Србији. Ксенија Атанасијевић је први доктор наука Универзитета у Београду и прва жена доцент на Филозофском факултету. Једна је од најумнијих жена свог доба. Изучавала је филозофију и класичне језике. Сматра се творцем оригиналног и целовитог филозофског система, а њена главна тема је проблем зла у појединцу и друштву. Објавила је 400 научних студија и расправа и оставила неизбрисив научни траг на нашој академској сцени. Умрла је 1981. у 88. години
живота.

Др Славка Михајловић Клисић – Лекар ратник и хероина наталитета
Била је лекар, ратник, писац и песник, један од оснивача Женске странке, борац за права жена, оснивач болница и породилишта, родољуб и хуманиста, истакла је проф. др Љиљана Клисић, унука чувене докторке. Медицину је завршила у Женеви 1912. где је одбранила докторску тезу о искорењивању маларије у Србији. После рата се враћа у Општу државну болницу, завршава специјализацију и почиње да ради на гинеколошком одељењу. Тада у њен живот улази хирург др Јован Клисић с којим заједно подиже санаторијум „Свети Ђорђе“. Крајем 1929. под покровитељством Краљице Марије основана је Меморијална болница за жену и децу Елси Инглис, у којој је била први шеф гинекологије и породилишта. Касније самостално оснива школу за бабице у комплексу Меморијалне болнице, о чему се данас мало зна. После
Другог светског рата спомен-плоче са именима жена заслужних за ову болницу су уклоњене, а са освитом новог века постављен је само натпис: „The Elsie Inglis Memorial hospital for women and children“, каже Љ. Клисић. Други светски рат провела је у Београду. где је спасавала поједине младе интелектуалце од окупатора. После рата је радила у својој ординацији. Пензионисана је 1948. године и тада се посветила породици и поезији која је такође објављена у књизи „Облаци над градом“.

Проф. др Косара Јојић – Први жена доктор машинске технике у Србији
Била је први дипломац Машинског факултета међу студентима који су факултет уписали 1945. године, одмах после Другог светског рата. Њен магистарски рад, који је одбранила 1952. године, први је магистеријум на Београдском универзитету. Докторску дисертацију је одбранила 1955. и тако постала прва жена доктор наука машинске технике у земљи. То је уједно био и први докторат у послератној Југославији. Била је прва жена редовни професор на Београдском универзитету. „Вођена духом обнове и новог времена, проф. Јојић је желела да примени неки нови облик наставе у складу са праксом водећих светских универзитета“, истакла је проф. др Љиљана Медић са Политехничког универзитета у Мадриду, у онлајн укључењу у предавање. Била је спољни сарадник Машинског института САНУ и Математичког института САНУ, члан Српског друштва за механику, Математичког института Србије, Научног друштва за примењену математику и механику.

Надежда Петровић – сликарка, ратна болничарка, патриота
Рођена је у Чачку 1873. године. У Београду је завршила Вишу женску школу и стекла лиценцу за наставника цртања у средњим школама. У Немачку одлази 1898. да усаврши сликарство. „На јавну сликарску сцену у Србији ступа дочекана „буром и галамом“ 1900. године. Њена прва самостална изложба наилази на негативне критике, али је то није обесхрабрило“, истакла је Борка Поповић, директорка Пете београдске гимназије, која је наследник Прве женске гимназије у којој је Надежда предавала цртање. Један је од оснивача „Кола српских сестара“ и чланица Народне одбране, патриотског друштва чији је циљ био помагање Србима који су још увек били под турском влашћу. Током 1910. одлази на студијски боравак у Паризу, а у Србију се враћа 1911. када јој је отац преминуо. Почињу Балкански ратови. Пријављује се као добровољна болничарка и са српском војском проживљава тешке тренутке на простору Косова и Метохије. Ни драматични призори у санитету у позадини фронта, а још мање болест (прележала је тифус, колеру и упалу плућа), нису је омели да покаже неизмерну љубав према својој земљи. У лето 1913. као добровољна болничарка у Другом балканском рату ангажована је на подручју Македоније. По завршетку Балканских ратова одликована је за храброст, а Црвени крст јој додељује одликовање за милосрђе. Почетком Првог светског рата 1914. из Италије се враћа у земљу. Била је на дужности при пољској болници Дунавске дивизије. Са војском је из Срема стигла до околине Крупња, где су вођене велике борбе. На дужности болничарке остала је до краја живота, негујући рањенике, сликајући рушевине, пољску војну болницу, бринући о оболелима. Поново оболева од тифуса и након седмодневне агоније умире 3. априла 1915. у Војној болници у Ваљеву. „Надежда је један од најзначајнијих српских сликара у 20. веку. Образована, талентована, храбра није била схваћена од својих савременика, али је то није превише узбуђивало. Говорила је да све тражи времена. Уосталом за Надеждин живот и стваралаштво време није важно. Она је вечна“, закључила је
Борка Поповић.

Др Олга Пјановић Луковић – Богиња језика
„Она је хероина српског језика, витез који се целог живота борио да свом народу сачува знања о њему самом и његовим исконским коренима“, истакла је Драгослава Копривица, аутор књиге „Богиња језика“ у којој су представљени живот и дело др Пјановић, чији је рад често оспораван као неутемељен или је маргинализован. Као најбољи ђак Чачанске гимназије добија стипендију „Краљица Марија“ и наставља учење у Београду. Други светски рат је омео њено школовање. Улази у СКОЈ. Убрзо је ухапшена и после краћег заточеништва у Заводу за преваспитавање омладине у Смедеревској Паланци интернирана је у логор у Немачкој. По повратку у земљу добија посао спикера у Радио Загребу. После рата је студирала историју уметности, а потом и класичне језике. Говорила је, кореспондирала и преводила са осам живих и четири мртва језика (санскрит, етрурски, старогрчки, старолатински). Одлази у Париз на стручно усавршавање. Добија посао у Националној библиотеци Француске. Докторат „Појам правде код Есхила и Софокла“ одбранила је на Сорбони код чувеног професора етимологије Пјера Шантерна. После 28 година истраживања њен рад крунисан је књигом „Срби, народ најстарији“ коју ниједан озбиљан историчар неће моћи да заобиђе, а да се не огреши о истину о
пореклу Срба, сматра Д. Копривица. Само неколико месеци пре смрти, већ тешко болесна после можданог удара, завршава књигу са радним насловом „Дали реч“, што је значило да су Срби своју реч (свој језик) позајмили осталим индоевропским народима, којим су затим творили своје језике и своја писма.

Проф. др Олга Хаџић – Творац теорије непокретне тачке и прва жена ректор у Србији
Рођена је 25. августа 1946. у Новом Саду у познатој породици Хаџић. После доктората, са 35 година постала је редовни професор Новосадског универзитета, са 45 година редовни члан Војвођанске академије наука и уметности, а годину дана касније и редовни члан САНУ. Главне области њеног научног рада биле су нумеричка математика, метода функционалне анализе, топологија и теорија вероватноће. Као аутор и коаутор написала је више од 200 научних радова. Написала је 21 књигу, а њена најпознатија и највише цитирана књига је наслов из Спрингер серије у којој је поставила фундаменте функционалне анализе и теорију фиксне тачке. Дуго година нерешен проблем уопштења Банаховог принципа контракције на вероватносне метричке просторе решила је управо захваљујући класи т-норми које је увела и које данас носе њено име (т- норме Хаџић типа). За ректора Новосадског универзитета изабрана је 1996. и тиме постала прва жена ректор у Србији. „Творац теорије непокретне тачке Олга Хаџић оставила је дубок траг на домаћој академској сцени. Уверена сам да је била највећи математичар кога је Србија икад имала“, закључила је проф. др Снежана Кирин из Иновационог центра Машинског факултета.