Историјат настанка удружења Пријатељи српске културе је тесно везан са постојањем 1. Подружнице Српског лекарског друштва у иностранству активне од 1978. године у Хановеру, а код тамошњих власти регистроване под именом Freunde der serbischen Kultur e.V. Та подружница је имала више стотина чланова и од постанка је била усмерена како на репрезентовање Српске медицине тако и на упознавање немачког говорног подручја са достигнућима Српске културе уопште. Током распада Југославије и рата који је настао на њеном простору деведесетих година прошлог века, чланство подружнице је вишеструким акцијама и разним каналима сакупило и проследило у српске крајеве огромне количине медицинског материјала, али и значајну новчану и разнолику другу материјалну помоћ.
Побуђени политичким и војним превирањима на Балкану током лета 1995. године, три члана подружнице др Влада Алабанда, др Сава Ивковић и др Душан Ристић, у заједници са Војиславом Ковачевићем, виолинистом у Оркестру дуизбуршких филхармоничара, одлучише да се редовно састају. Тако је та четворочлана група постала и остала језгро састанака сваког првог петка у месецу у ресторану Родос у Есену, на коме су узимали учешћа и бројни гости. Увек се расправљало о томе шта радити и како помоћи српском народу и афирмисати његове тековине. На једном од тих састанака Војислав Ковачевић је потврдио да је Nicholas Vasich из Балтимора, са фотографије његовог дочека у родном Зворнику коју је показао др Ристић, један од најпознатијих градитеља виолина у САД.
Одмах је донета одлука да се у Београду оснује удружење које ће се посветити афирмацији заслужних, а до данас мање познатих или непознатих прегалаца српских културних достигнућа, како је то унето у Статут ПСК. Име удружења се изводи из имена FSK e.V. које се, по оцени његовог дугогодишњег председника др Ристића, због недостатка подмлатка у Немачкој налази у процесу неминовног гашења.
Удружење Пријатељи српске културе у Београду је залагањем Бранимира Поповића, проф. Сандре Белић, Војислава Станојчића, пок. проф. Драгослава Јекића и др Душана Ристића, а уз подршку осталих 10 чланова оснивача, утемељено и онда уз доста муке регистровано у Београду током лета и јесени 2011. године. Прва акција је била куповина једне вредне виолине Николе Васића на аукцији у Њујорку, коју др Ристић поклања првооснованој Музичкој секцији ПСК. Одржано је више успелих концерата те секције под вођством проф. Сандре Белић, уз музицирање на Васићевој виолини. Тренутно је врло активна секција Древна историја Срба под вођством прим. др Предрага Анђелића, основана крајем 2015. године.
За сада се увек последњег четвртка у месецу (осим јула и августа) одржавају састанци удружења Пријатељи српске културе уз интересантна предавања из области учења српских аутохтониста да су Срби, Словени – староседеоци Европе.
