У част Дана победе удружење „Пријатељи српске културе“ приредило је предавање др Драгомира Бонџића, историчара, сарадника Института за савремену историју, аутора више књига о Београдском универзитету.
Предавање др Бонџића представићемо у кратком резимеу, који нам је доставио предавач, на чему љубазно захваљујемо: „После Октобарске револуције и грађанског рата у Русији, у више таласа, преко 40.000 руских емиграната се доселило у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, највише у њене југоисточне делове. Међу њима је био висок проценат универзитетски образованих људи и више десетина универзитетских професора. Од почетка 20-их година 20. века на факултетима Београдског универзитета ангажовани су универзитетски професори и научници емигранти из Русије. Били су добродошли на свим факултетима, посебно на онима који су тек оснивани (Пољопривредно-шумарски, Богословски, Филозофски факултет у Скопљу) као и на разним техничким дисциплинама за које су недостајали стручни кадрови.
Од 1919. до 1980. године на Београдском универзитету се, у неком од наставних звања, бар током једног семестра, појавило 87 руских емиграната. Највише их је било у периоду између два светска рата, а после 1945. њихов број је почео да опада, да би 1980. године била пензионисана последња два професора руска емигранта. Највише их је било на Техничком факултету, а потом на Филозофском, Пољопривредно-шумарском, итд. Неки од њих су у Београду провели свега неколико семестара, а потом отишли у друге научне центре у потрази за бољим условима живота и рада. Међутим, неки су у Београду провели читаву каријеру и ту су умрли и сахрањени.
Руски професори су дали огроман наставни и научни допринос Београдском универзитету и југословенској и српској науци, допринели су оснивању неких факултета, основали бројне научне дисциплине и предмете, основали и руководили бројним семинарима, институтима и лабораторијама. Школовали су више генерација високообразованих кадрова, написали бројне уџбенике и приручнике који су деценијама коришћени у настави и објавили многе научне радове у међународним и домаћим научним часописима и зборницима радова. Њихови трагови и допринос развоју Београдског универзитета видљиви су и данас, деценијама после њиховог одласка са универзитета и са животне сцене“.
О руским емигрантима – професорима на Машинском факултету у Београду говорио је проф. др Александар Седмак. Његово излагање дајемо кроз слајдове из презентације, у оквиру галерије фотографија која прати овај текст. Слајдови су детаљни, са мноштвом података о животу, раду и доприносу руских професора Машинском факултету у Београду. Користимо ову прилику да кроз неколико слајдова упознамо читаоце и са фрагментима из живота проф. др Георгија Острогорског, чувеног византолога. Острогорски (Санкт Петербург, 1902 – Београд, 1976) био је историчар, професор византијске историје на Београдском универзитету и оснивач Византолошког института САНУ. Један је од највећих византолога 20. века и добитник многих домаћих и страних научних признања. Захваљујемо његовом сину на уступљеним фотографијама из породичне архиве.
Ово успешно вече употпунила је сопран Тања Андријић, у чијем смо извођењу чули неколико руских песама.
