Прво предавање у оквиру делатности секције ПСК Древна историја Срба одржао је 25. фебруара 2016. године историчар Радован Дамјановић, које више од 30 година истражује табу теме српске историје. У монографији Жрнов – српски Авалон он детаљно приказује процес брисања материјалних трагова српске баштине. Писац је „лонгселера“ Српско-српски речник, приредио је, прилагодио и издао први у Срба прозу Павла Соларића, књигу Римљани словенствујући. Такође, аутор је многих видео радова са археолошком, историјском и палеолингвистичком тематиком.
Предавач је, уз обиље фото-материјала, приказао дугу повест древног Жрнова, града на врху Авале, који са околним рудницима и насељима припада археолошком кругу Винчанске културе. Преко 6000 година старе фигурине из Винче бојене су и украшаване живиним оксидом, цинабаритом. Тај драгоцени пигмент, који се на српском језику зове црвац, ископаван је на Авали.
Тврђава на врху Авале президана је у римском периоду и служила је за контролу царског војног пута. Али и као обезбеђење многих рудника јер се, поред црвца, ту копало сребро, олово и жива.
Српски владари су наставили и унапредили рударство. Користећи своје одличне везе, српски трговци из Дубровника организовали су пошиљке олова, сребра и црвца углавном ка венецијанским радионицама. Средином 15. века постојала је и дубровачка колонија у Рудишту под Жрновом. Ковао се ту сребрни новац, а позната је и рудиштанска мера за сребро. Све до пропасти Рашке авалски рудници су били у власништву Српске цркве. За време турског ропства замире рударство, а после пада Београда у 16. веку Жрнов за турску војску губи сваки значај, и запусти.
По наговору вајара Ивана Мештровића, краљ Александар I 1934. године наређује, упркос великом противљењу јавности, да се град разнесе експлозивом. Војска је тај задатак извршила за два дана и потом је почела изградња споменика Незнаном јунаку који на врху Авале стоји и данас.
У дискусији је дотакнуто мноштво питања везаних за изглед и значај Жрнова, његово рушење, компјутерску реконструкцију која је приказана на предавању, све до паралела са рушењем Његошеве капеле на Ловћену и градњом маузолеја, који је такође дело Ивана Мештровића.
Овим предавањем је успешно започела рад новооснована секција ПСК Древна историја Срба и показало се да су људи јако заинтересовани за историју и културну баштину Срба, посебно за мање познате или занемарене теме.
