Месечна архива: јануар 2024

Новогодишњи концерт хора „Краљица Марија“ одржан 22. децембра 2023.

На Машинском факултету у Београду 22. децембра 2023. у 19 часова одржан је традиционални Новогодишњи концерт хора „Краљица Марија“ под диригентском палицом Иване Стојков и под покровитељством Пријатеља српске културе. Од свог оснивања 2008. године хор је успешно наступао у земљи и иностранству. Ово је био његов 5. традиционални концерт за Нову годину, сада под називом Београдски новогодишњи концерт. Вече је отворио проф. др Александар Седмак, који је истакао да се концерт посвећује преминулом члану хора и човеку који је устоличио новогодишњи концерт, Мирославу Трифуновићу, као и др Александру Саљникову, познатом професору Машинског факултета који је преминуо неколико дана пре концерта и чија је породица кроз три генерације дала велики допринос и том факултету и читавом машинству у Југославији и Србији.

Специјални гост вечери био је гитариста Дарко Карајић, а сопран Тања Андријић извела је неколико нумера. Музика коју је ове вечери изводио хор била је за све генерације, уз широк и богат распон репертоара. Од домаћег и страног евергрина, традиционалних српских песама, преко оперских арија до завршне Винске песме из Вердијеве опере „Травијата“ у извођењу сопрана Тање Андријић. Музика, заиста, за свачију душу међу бројном присутном публиком. На овај начин, музиком и универзалном лепотом коју нам она дарује, удружење Пријатељи српске културе заокружило је 2023. годину, веома успешну и активну на многим пољима свога рада. Надајмо се да ће следећа година бити исто тако испуњена ентузијазмом и квалитетним програмима нашег удружења, као и да ће се наставити плодна сарадња са Машинским факултетом, Руским домом и другим установама и појединцима.

Цео концерт, као и сва наша предавања, имате прилике да гледате преко нашег Јутјуб канала Пријатељи српске културе.

Успешно вече о гуслама и гусларству у Дому културе Студентски град 15. децембра 2023.

У организацији удружења Пријатељи српске културе поново смо имали прилике да присуствујемо предавању и трибини о гуслама и гусларству, овога пута 15. децембра 2024. у сали Дома културе Студентски град. Идеја је била да српску традицију и баштину приближимо студентима и младима, мада су они нажалост изостали, будући да су публику углавном чинили људи средњих година. Ова трибина, у малој камерној сали, уз наступе наших познатих гуслара, била је веома успешна. Вече је почело уз струне гусала, наступом Слободана Јекнића.

Много лепих и надахнутих речи чули смо о гуслама и гусларству, из разних углова осветљени су њихов значај и историјат у култури и традицији Срба. У том духу говорио је на почетку вечери и председник УО ПСК др Предраг Анђелић. Гусле су биле учитељ живота, јунаштва, херојске етике. То је прастари народни инструмент које се помиње и у Старом завету. Прво помињање гусала после Христа пада у 7. век.

Славко Алексић је истакао да без епске поезије и гусала ми не бисмо ни знали да постојимо. Уз гусле се, по његовом мишљењу, хорски не пева. Миломир Требјешанин је цитирао стих „Коме гусле вијенац исплету, бесмртан је на овом свијету“ и подвукао да су гусле проносиле дух и етику народа. Секретар Савеза гуслара Србије је нагласио да су гусле део нематеријалне баштине и добро државе Србије. Осврнуо се на негирање гусла и гусларства као баштине, нарочито од припадника тзв. друге Србије. Злоупотребе гусала долазе и од гуслара и од других. У принципу, не треба гуслама опевати свакога, већ само ратне команданте и лидере, односно њихове подвиге.

По оцени мр Сањи Јанчић, виолончелисткиње, гусле исцељују душу. Српски војник је био везан за гусле.  У СФР Југославији гусле су биле у сенци. Током 1990-их вратиле су се на сцену, али су и нападане посебно у Црној Гори, где су етикетиране као антиевропска вредност.  Гусле су памћење, времеплов, док гуслар и гусле чине најсавршенији дует.

Жељко Чуровић, председник Савеза гуслара, истиче да су гусле народна ризница, српско памћење, величају се став, поштење, част. Оне су темељ српског опстанка, памтило наше прошлости, али некима гусле кваре европски имиџ. Истакао је како су Гете и Грим били задивљени српском народном књижевношћу и музиком. Гусле су бедем наше одбране од заборава. Ово успешно вече завршено је звуком гусала и наступом гуслара Вељка Ђурковића.