Месечна архива: јануар 2022

Слика академског сликара из Београда Грише Масникосе, поклоника удружења Пријатељи српске културе, прошла је селекцију кустоске комисије од 29 кинеских и два међународна кустоса и представљена је на 9. Међународном бијеналу уметности у Пекингу, светском бијеналу савремене уметности које се одржава у време Зимске олимпијаде у Кини. Тема Бијенала је „Светлост живота“. Реч је о слици Небо над Светим Ђорђем, која је изложена заједно са 600 експоната уметника широм света у Националном музеју Кине у Пекингу. Слика је настала прошле, 2021. године, а рађена је акрилним бојама на дрвету формата 82 х 98 цм.

У питању је снажна и слојевита слика која обједињава сентименте из сликаревог детињства, сећање на бакину кућу у Ивошевцима, у Далмацији, уз коју је и сада капела посвећена рано преминулој супрузи једног мештанина подигнута пре више од једног века. Главна тема је везана за Светог великомученика Ђорђа, али не за иконични мотив када он убија аждаху него за тренутак пред тај догађај када се он окреће и види аждаху која истрчава између куће и капеле. Све то засвођено је небом изнад нас, изнад наших живота, светлошћу која зрачи, која нас додирује, која преображава стварност. То је тај додир зрачења, то је та чиста етеричност. Верујемо да ће и публика у далеком Пекингу уочити ту главну идејну потку и етеричну атмосферу слике.

Гриша Масникоса је завршио Факултет ликовних уметности у Београду и до сада је имао 9 самосталних и преко 50 колективних изложби. Добитник је три награде за сликарство, а излагање на Бијеналу у Кини је највећи успех у његовој сликарској каријери. Још четири уметника из Србије су прошла селекцију и њихови радови су представљени на Бијеналу. То је, без сваке сумње, велики успех савременог српског сликарства.

Бијенале у Пекингу је покренуто 2003. године под покровитељство државе Кине. Одлично организовано, са финансијским погодностима око излагања уметничких дела, брзо је напредовало и сада је највећи бијенале уметности у Азији и једно од најпрестижнијих у свету. Одржава се у Националном музеју Кине, основаном 2003. спајањем два музеја кинеске револуције. Музеј има 200.000 квадратних метара, вредне уметничке збирке, а статистика говори да је 2019. био други најпосећенији музеј света са 7,4 милиона посетилаца, одмах после париског Лувра.

У крипти Храма Св. Саве те вечери 21. децембра 2021. било је веома свечано, уз присуство више од 200 посетилаца који су дошли на промоцију књиге проф. др Обрада Зелића коју је он написао о свом заслужном претку, архимандриту Герасиму Зелићу. Скуп је отворио др Предраг Анђелић, председник Управног одбора удружења Пријатељи српске културе, које је организатор промоције. „Наше удружење већ више од десет година приређује предавања и промоције у циљу доприноса српској култури и покретања многих питања која су или прећутана, или недовољно позната, са циљем да се чују заснована и утемељена мишљења о многим темама“, истакао је др Анђелић. На почетку смо чули и песму Востани Сербие, чији је текст написао Доситеј Обрадовић, у извођењу српског појца Љубомира Манасијевића. У име Српског кривака посетиоце је поздравио наш познати вајар Драган Раденковић, истакавши да се славна али и тешка прошлост српског народа огледа и у делу о архимандриту Герасиму Зелићу.

О књизи је опширно говорио историчар, проф. др Момчило Павловић, који је нагласио да је аутор користио житије које је архимандрит Зелић написао о свом животу. „То је била основна изворна подлога, јер би било много теже реконструисати на основу примарних извора живот и деловање човека који је рођен у старој свештеничкој породици у далматинском селу Жегар 1752, а умро у Будиму 1828. Био је архимандрит у манастиру Крупа и епископски викар у Далмацији и Боки Которској. Много је путовао и за потребе манастира и свог народа: Русија, Украјина, Света Гора, западна Европа, сусретао се са највећим владарима тога времена, посебно са француским царем Наполеоном. Један је од оснивача Матице српске и два задужбинска фонда за помоћ световним школама и карловачким ђацима, која су постојала скоро цео век после његове смрти“, истакао је Павловић.

Посебно је интересантна епизода са француским императором Наполеоном, која осветљава и живот ондашње Далмације. Године 1806. Наполеон долази у Далмацију и почиње нови живот тог краја, оснива се Епархија далматинска, почиње модернизација, изградња путева, а архимандрит Герасим 1811. године бива постављен за генералног викара Далмације и Боке Которске. Том постављењу претходи његов сусрет са Наполеоном у Паризу када је био на челу једне делегације Далматинаца. Том приликом Наполеон је запазио архимандрита и чак га је позвао на своје венчање са Маријом Лујзом које је уследило за неколико дана. Глумац Миленко Павлов прочитао је неколико одломака из књиге, посебно упечатљиву здравицу коју је Герасим Зелић упутио Наполеону на дан његовог венчања са другом супругом, Маријом Лујзом.

На крају се посетиоцима обратио и аутор др Зелић, изразивши топлу захвалност свима који су дошли на промоцију и који су му помогли да напише и објави књигу. Истакао је да дело има шири контекст о чему говори и његов поднаслов: О славној а тешкој прошлости Срба и борби за спас нашег народа, вере и писма. Односно, говори о очувању српског идентитета, угроженог кроз векове, од цара Душана до Олује, операције хрватске војске од 4. до 8. августа 1995, када је из Хрватске прогнано више од 200.000 Срба са њихових вековних огњишта. И у првим деценијама нашег века ситуација је, нажалост, слична, па је очување нације и националног идентитета превасходан задатак свих нас.

Истакнимо, на крају, изузетан значај оваквих издања. Осим што се породица тиме достојно одужује својим знаменитим прецима и њихово име остаје да живи и преноси се генерацијама, ове књиге су веома значајне и као извор за општију историју и веће историографске синтезе о једном подручју или некој значајној проблематици. Напоменимо и да је ово био један од најпосећенијих догађаја у 10-годишњем постојању и деловању удружења Пријатељи српске културе.

Фотографије које су приложене у галерији снимили су Милан Драгић и Бранка Косановић.