Удружење Пријатељи српске културе наставља са серијом успешних предавања о озбиљним и актуелним темама. На Машинском факултету у Београду 10. фебруара 2023. имали смо задовољство да преко видео линка чујемо три наше научнице које стварају у свету и имају значајно место у данашњој науци. Иначе, предавање „И Бог створи жену научника“ одржано је поводом Међународног дана научница.
Најуспешнија српска научница данас је Гордана Вуњак Новаковић, која се бави биомедицином. Она је београдски ђак, завршила је Технолошки факултет, а данас ради у лабораторији у Њујорку. Обратила нам се путем видео линка и преко слајдова изнела суштину своје теорије и научне делатности. По њеним речима, главно интересовање и почетна идеја јесте како инжењерство ставити у службу медицине. Њен тим прави вештачка ткива у лабораторији помоћу матичних ћелија. Према њеном објашњењу, цео тај поступак је у служби помоћи човеку и медицини. Такође, праве мале делове ткива на којима се испробавају нови лекови и њихови позитивни и негативни ефекти. У питању је инжењерство ткива: да се направе ткива која јако личе на наша оригинална ткива, да би се заменила ткива или органи који су оштећени. Праве се, на пример, вештачке кости. Или, група лекара је била заинтересована за прављење вештачких плућа која би се трансплантирала човеку коме су сопствена плућа толико угрожена и пропала да му је живот дошао у питање. По објашњењу др Гордане Вуњак, плућа су компликована и веома разгранате архитектуре, па ће за вештачка плућа бити потребно још 5 до 10 година истраживања. Наша научница је говорила на јасан и приступачан начин, тако да је поздрављена великим аплаузом, као и остали предавачи.
Друга наша научница, успешна у свету, која нам се обратила путем видео линка била је др Миљана Радивојевић, једна од најпознатијих српских археолога. Она живи и ради у Енглеској. Позната је по открићу да је прва индустријска револуција била на Балкану. По њеним речима, праисторијске културе могу да се „израчунају“, а ти прорачуни су статистички веома значајни. Посебна пажња посвећена је развоју најстарије металургије света, пронађене у источној Србији, на локалитету старом 7000 година, који припада винчанској култури.
Трећа научница, која нам се такође обратила путем видео линка, била је др Наташа Пржуљ, професор компјутерских наука, сада ради у Барселони и бави се изучавањем ћелија користећи информационе технологије. Њена истраживања, у којима се спајају информатика, биологија и медицина, добила су значајна признања у свету. По њеним речима, проблем данашње медицине је парцијалност, односно изостаје разумевање целине и синтетисање закључака у један систем. Технике које она изучава омогућавају да се направи лек или оптимална терапија за појединца, дакле пружају могућност индивидуалног приступа лечењу. Она се бави моделирањем и анализом биолошких мрежа. То су мреже између молекула у ћелији, као што су гени или протеини. Тај приступ проучавања целокупног биолошког система у биоинформатици је релативно нов и зове се системска биологија. Циљ је боље разумевање биологије са применама у медицини, да бисмо направили боље лекове и унапредили здравствену негу.
Др Александар Седмак се „уживо“ обратио присутнима излагањем о Марији Кири, научници пољског порекла, рођеној 1867. у Варшави. На Сорбони је студирала физику, хемију и математику. Удала се за француског физичара Пјера Кирија. Са хемичаром Дебијеом почела је да разлаже руду уранијума на појединачна хемијска једињења и да тражи оно које изазива високу радиоактивност. После више година откривен је полонијум, који је добио назив по земљи Маријиног рођења. Такође, 21. децембра 1898. откривен је и радијум, далеко радиоактивнији метал. Испитивањима је објашњена појава радиоактивности као ефекта распада атомског језгра. Као прва жена у историји добила је 1903. титулу доктора физике, као и Нобелову награду за физику. У априлу 1906. Пјер је погинуо, а у мају исте године Марија је добила катедру свог трагично преминулог супруга и постала прва жена професор на Сорбони.
Пет година касније добила је другу Нобелову награду, овога пута за хемију. Упркос великим резултатима, није примљена у Француску академију наука. Успела је да издејствује новац за приватни Институт за радијум, данас познат као Институт Кири, који је касније изнедрио још четири добитника Нобелове награде. За време Првог светског рата била је шеф Војне медицинске коморе и заједно са старијом ћерком Иреном заговарала примену преносивих рендген апарата. Ирена је, попут мајке, такође овенчана Нобеловом наградом за хемију 1935. године. Ева, млађа ћерка Пјера и Марије, забележила је многобројне детаље из живота своје скромне и славне мајке у књизи „Мадам Кири“. Марија је преминула у Савоји јула 1934. од последица радијације којој је дуго била изложена током научних истраживања. Сахрањена је поред супруга Пјера, а 1995. њихови посмртни остаци пренети су у Париз, у маузолеј Пантеон у којем почивају Волтер, Жан Жак Русо, Виктор Иго, Емил Зола и други великани.
У галерији предавање др Вуњак пропраћено је фотографијама од 1 до 4, др Радивојевић 5–8, др Пржуљ 9–11, а др Седмак 11–18.
