Месечна архива: октобар 2021

У Дому Војске Србије у Београду 27. септембра 2021. одржана је промоција књиге „Заробљенички дневник из Оснабрика српских официра“, коју је приредио прим. др Предраг Анђелић. Реч је о дневнику његовог оца Радомира (Саве) Анђелића, рођеног 1907. После напада Немачке на Југославију као штабни официр Треће армије он је заробљен и депортован у Оснабрик офлаг 4 Ц. Био је бунтован и левичарски оријентисани, па је убрзо премештен у казнени логор Д. Ослобођење је дочекао у логору Батхорн. Умро је 1981. и сахрањен у родном селу Остри, општина Чачак. Његов дневник, осим уводних текстова који се односе на мобилизацију и слом Краљевине Југославије у Априлском рату, обухвата записе датиране од 27. јуна 1941. све до 11. августа 1945, односно до транспорта у Југославију.

Приређивач др Анђелић је на почетку поздравио присутне и истакао да је дневник потпуно аутентичан, изражавајући наду да ће ово дело његовог оца представљати значајан историјски извор за будуће истраживаче. Захвалио се Историјском музеју Србије, који чува оригинал дневника, на подршци и помоћи. Потом су говорили проф. др Обрад Зелић и Радован Калабић, историчар и књижевник, који су у ширим освртима обухватили линије континуитета у српској историји и садашње стање српске нације.

Др Обрад Зелић је истакао да је реч о логору за официре који се битно разликовао од других немачких логора, поготово концентрационих. Немци су се у овом случају доста држали Женевске конвенције, што потврђују и записи дневника из којих се види да је у логору било предавања, богослужења, филмских пројекција. Ипак, на тој позадини уочавамо поделе и свађе у логору код српских официра, као наставак предратних политичких струјања или као одблесак подела у њиховој отаџбини под председником владе генералом Миланом Недићем. Углавном су те поделе биле груписане око две фракције: прокомунистичке и Јерезине (Јереза, десничарска политичка странка коју је 1935. основао председник владе Милан Стојадиновић). Др Зелић је посебно истакао погибију српских официра приликом енглеског бомбардовања логора 1944. године. Тај приказ је допунио породичним сведочењем о томе да је у савезничком бомбардовању Београда 1944. погођено и породилиште, чији је директор био његов рођак Милутин Зелић. Тада је погинуло 20 жена и исто толико беба, а повређено 7–бабица.

Радован Калабић је истакао велико логорашко искуство у српској колективној свести, почев од многих логора из Првог светског рата. Дневник је, по његовом мишљењу, писан ефектно и информативно, у кратким белешкама није прескочен ниједан дан. У Оснабрику је иначе било између 4.000 и 4500 официра, углавном Срба. Истакао је уводне текстове, опис мобилизације у Сарајеву током Априлског рата, упоредивши то са истоветним дешавањима током 1990. и распада социјалистичке Југославије по националним шавовима. Посебно је акцентовао два дневничка записа, као значајан историјски извор. Прво, 6. децембар 1944, када Енглези бомбардују логор при чему је одмах страдало 116 српских официра, а њих 128 било тешко рањено. Други датум је 10. јун 1945: „Руски маршал Жуков је изјавио да верује да је Хитлер авионом побегао, верује у Шпанију, и рекао је да је на Енглезима и Американцима да га пронађу“. Та истина, истиче Калабић, потврђена је 60 година касније. Руси су већ у марту 1945. знали да су савезници склонили немачког вођу Хитлера.

Срби су народ погрома и геноцида над њим, али и народ који се много огрешио о своје јуначке претке, заборављајући њихова стратишта, њихова дела, њихово јунаштво, оценио је Радован Калабић. Овај дневник сведочи о другачијем односу према култури сећања. „Приређивач дневника др Анђелић је захвалан син узорног и часног српског домаћина, заробљеника Оснабрика. Да нам је више таквих захвалних потомака, боље бисмо знали своју историју и не би свака генерација морала да је понавља на својој кожи“, истакао је на крају Калабић.

Промоцији је присуствовало око 60 посетилаца. На Јутјубу је објављен снимак целе промоције. Фотографије у галерији снимили су Милан Драгић и Бранка Косановић.