Месечна архива: април 2023

Ђорђе Јанковић, српски археолог и универзитетски професор, некада шеф катедре за средњовековну археологију на Филозофском факултету у Београду. Рођен је 1947, а умро у новембру 2016. године На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о подунавском пореклу Словена и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право. Имали смо част да професор буде гост нашег удружења и да у мају 2016. одржи предавање са темом „Словени почетком нове ере на тлу Србије“. О томе можете да се информишете на нашем сајту (рубрика Архива, мај 2016). Нажалост, др Јанковић је умро исте године у новембру месецу, што је огроман губитак за српску археологију. Овом приликом цитирамо његове речи, које означавају и саму срж његове теорије о аутохтоности Словена на овим просторима и прећуткивању наше баштине из политичко-идеолошких разлога: „Римљани су били само окупатори, као и Турци, оставили су своје археолошке трагове, али народ је и под њима био исти онај који и сада овде живи. Сада имамо и археолошке доказе да смо овде живели и пре Римљана, али те чињенице угрожавају поредак Империје. Како објаснити својим поданицима да су „примитивни“ сељаци са тла Србије „агресори“ и „злочинци“, непријатељи „европских вредности“, некад давали Риму цареве и стварали врхунска уметничка дела, а нису били „романизовани“? Зато нам ускраћују знања о нашој баштини, и ту баштину дају новоствореним народима“.

Уз текст доносимо и фотографију др Ђорђа Јанковића снимљену на предавању одржаном маја 2016. у организацији удружења Пријатељи српске културе.

Изложбу је организовало удружење Пријатељи српске културе, а постављена је у Свечаној сали Машинског факултета Универзитета у Београду, љубазношћу и уз помоћ декана факултета проф. др Владимира Поповића. Као што и сам назив каже, приказани су портрети 100 најзнаменитијих Срба из српске Далмације, праћени кратким биографијама. Изложбу је отворио проф. др Ђуро Коруга, редовни професор Машинског факултета. Говорили су аутор изложбе мр Милорад С. Кураица, теолог др Војин Калинић, Ненад Тинтор и проф. др Обрад Зелић, потпредседник УО ПСК. Аутор изложбе је истакао значај духовних
великана Срба из Далмације, уз подсећање и на отварање Братске куће Доситеја Обрадовића у селу Плавно код Книна, одакле је и он родом. У припреми изложбе узели су учешће прим. др Предраг Анђелић, председник УО ПСК и проф. др Александар Седмак, са Машинског факултета, иначе и чланови Српског кривака. Напоменимо и то да је аутор о знаменитим далматинским Србима написао књигу коју је продавао и поклањао на отварању изложбе, којем је присуствовало око 150 људи.

Од обиља значајних имена далматинских Срба, заслужних у многим областима и то кроз неколико векова, издвајамо: Стојана Јанковића, сердара далматинских ускока; црквене великодостојнике Герасима Зелића и Никодима Милаша, свештеника Петра Јагодића Куриџу, човек који је подигао прву буну против Млечана и 40 година био у њиховом затвору; физичара Руђера Бошковића, конструктора Бранка Жежеља; књижевнике Симу Матавуља и Владана Десницу; глумицу Аленку Ранчић; ТВ водитељку Душанку Калањ; чувене спортисте: Владимира Беару, Илију Петковића. Наравно, постоји мноштво других научника, уметника, свештених лица и заслужних људи из других области који представљају носиоце српског идентитета у Далмацији. И ова изложба је допринос култури сећања и упознавању младих нараштаја са знаменитим прецима.

На Машинском факултету у Београду 6. априла 2023. проф. др Милан Брдар говорио је о кризи образовања у Европи, при чему се дотакао и ширих социолошких тема и проблема. Ово предавање, проткано личним сведочењима из наставе као и рада у Министарству просвете, било је веома занимљиво, истовремено и критично пошто је предавач оценио да је усвајањем
болоњског система школовања извршена американизација српског образовања и његово урушавање. За то су, по његовом мишљењу, одговорни пре свега универзитетски професори, који из различитих разлога сами урушавају свој ауторитет и углед. Критеријуми су ослабили, концепт докторских студија је проблематичан. Током излагања проф. Брдар је покренуо низ тема, између осталог и статус друштвених наука које су постале идеолошке испоставе. Како сам каже, много пута су већ исцрпљене теме неолиберализма и људских права, али се и даље пише о томе јер се то финансира и самим тим је профитабилно.

Уз мноштво примера о некадашњем угледу и ауторитету наставника, оценио је да су они данас обезвређени и незаштићени, пре свега у основном и средњем школству. У данашњем друштву, по његовом схватању, ауторитета и нема, ни у просвети, ни у науци, ни у политици, али га има на естради и у спорту. Илустрације ради, девојчице настоје да личе на естрадне звезде, а при томе и део родитеља подржава таква настојања.

Изразио је и критичан став према разним страним донацијама које стижу у Србију, од којих мали део завршава тамо где је заиста потребно. Критичан је био и према Српској академији наука и уметности, истакавши да, на пример, на њиховом сајту не могу да се виде референце академика.

Све у свему, образовање је у кризи, као и целокупна наука, при чему се запажа да ученици и студенти све мање читају озбиљну научну литературу, ограничавајући се на интернет изворе или кратке изводе из литературе.

Фотографије приложене у галерији снимио је инж. Милан Драгић, члан ПСК.