Месечна архива: новембар 2017

Промоција књиге Слободана Филиповића Древни србски календар

У новембру 2017. организовали смо још један догађај, па се може рећи да је ово један од најплоднијих месеци у целокупном раду Удружења Пријатељи српске културе. У Библиотеци Милутин Бојић, са љубазним домаћинима, одржана је 15. новембра промоција књиге етнолога и новинара Слободана Филиповића Древни србски календар, објављене у ауторовом издању. Како је аутор већ држао предавање о овој теми 27. априла ове године, упућујемо читаоце на текст о томе на нашем сајту. Сада само истичемо да је древни српски календар базиран на цикличном знању и схватању времена и да смо по њему сада у 7562. години.

Оно што је била главна одлика вечери јесте занимљива дискусија са много питања и констатација. Томе су највише допринели наши гости који су први пут присутни на једном предавању удружења Пријатељи српске културе. То су били вајар Драган Радуновић, председник Културног клуба удружења Српски кривак из Београда и новинар Станко Стојиљковић, уредник Галаксије нове (електронско издање). Они су започели дискусију, уз одређене отклоне од неких закључака предавача Филиповића, мада су сви били сагласни у томе да древни српски календар постоји и да је сведочанство и постојања нашег народа. Незаобилазно је било, наравно, и позивање на натписе из српске историје и датирања догађаја тим календаром (Законик цара Душана, натпис на цркви у Мушутишту на Косову и Метохији која је тешко страдала у албанском погрому марта 2014).

У обиљу тема, дотакнута су и питања Аристотеловог схватања времена, Ајнштајнове теорије релативитета, квантне физике, фалсификовања историје, незнања које постало принцип у савременом свету. У том контексту било је оцена да Срби не познају довољно своју историју и културу, па смо и сами одговорни за растакање националног идентитета и утирање пута забораву свих врста. Чули смо и један куриозитет: древни народ Маја користио је чак 20 календара, такође заснованих на цикличном схватању времена.

На крају, поменимо и следеће: на трагу откривања и боље спознаје сопствене прошлости и историје потребно је све то поткрепити доказима, при чему одређена археолошка ископавања и писани трагови имају највећи значај.

Фотографије које прате овај текст сачинили су Милан Драгић и Бранка Косановић.

У Вишњићеву обележен велики јубилеј – 250 година од рођења Филипа Вишњића

У суботу, 4. новембра 2017. Вишњићево, село на реци Босут близу Шида са око 2000 житеља, прославило је на свечан и достојан начин изузетан јубилеј – 250 година од рођење великог српског песника и гуслара Филипа Вишњића (1767–1834), кога је турски зулум из босанског Подриња догнао у село које се тада звало Грк. Овде је живео двадесетак година. У недалеком манастиру Шишатовцу срео се са Вуком Караџићем који је записао 17 његових песама. Најславнија је „Почетак буне против дахија“. Вук је Вишњићеву славу учинио бесмртном, до те мере да га с пуно права сматрају српским Хомером. Сахрањен је 1834. у селу које већ 80 година носи његово име. Над гробом му је 1887. године захвалан народ подигао споменик који красе стихови Јована Јовановића Змаја.

Вишњићево има нову цркву, још недовршену, у којој је одржан парастос Филипу Вишњићу који је служио владика сремски Василије са бројним свештеницима ове епархије. Потом је парастос служен и на гробу Филиповом, а затим је отворена етно-поставка у згради тзв. старе школе са текстовима јуначких песмама Вишњићевих и предметима народног живота.

Затим је испред споменика Филипу Вишњићу, подигнутог бригом и прилогом проф. Радмиле Милентијевић, приказан богат културно-уметнички програм, уз интонирање државне химне, наступе гуслара, групе певача из Бадовинаца, фолклорних друштава, ученика школе. Поздравну реч су имали председник Месне заједнице Вишњићево Радивој Ветеха и Гордана Шкорић, агилна председница удружења жена „Филип Вишњић“ чији је највећи допринос отварању етно-збирке где ће бити и седиште њиховог удружења. Њихов труд помогли су представници месне заједнице, локалних власти, свештенство, наставници и ученици, бројни приложници, житељи села.

Придружиле су се и жене из других удружења, највише оближњих села, које су на својим штандовима изложиле разне ђаконије, а после приредбе организован је и ручак у ловачком дому.

Удружење Пријатељи српске културе је скромним прилогом помогло акцију вредних чланица Удружења жена „Филип Вишњић“ у сређивању простора за етно-поставку. Тако смо позвани да присуствујемо прослави, а добили смо и јавно признање на самој приредби као и остали бројни приложници. Овом приликом се захваљујемо на пажњи и срдачности, па се надамо да ће сарадња и даље трајати. Нашу делегацију чинили су проф. Обрад Зелић, потпредседник УО ПСК, прим. Предраг Анђелић, председник Секције за древну историју Срба и Словена ПСК, као и чланице арх. Мирјана Ристић и Бранка Косановић.

Све у свему, изузетно пријатан дан у Вишњићеву, са љубазним домаћинима. Повезао нас је све Филип Вишњић, који је као осмогодишњи дечак остао слеп, али је пребродио све тегобе у животу и оставио нам епску фреску устаничке Србије, у којој се издваја бисер српске народне поезије – песма „Почетак буне на дахије“.

Текст прате фотографије које су сачиниле Бранка Косановић и Мирјана Ристић.

Предавање Николе Кулића о ћирилици

Ове јесени активност удружења Пријатељи српске културе је веома плодоносна. Само неколико дан после предавања проф. др Светозара Радишића, имали смо прилике да чујемо ново излагање, овога пута Николе Кулића о ћирилици, одржано 2. новембра 2017. у Библиотеци Милутин Бојић, у Београду.

На почетку је др Предраг Анћелић, председник Секције ПСК за древну историју Срба и Словена, истакао да рад удружења ПСК схватамо као допринос неопходности да се поново афирмишу вредности српске историје и културе и да се укаже како смо на овим просторима много дуже него што о томе говори званична историографија.

Предавач Никола Кулић је у занимљивом излагању изнео историјат ћирилице који обухвата 1000 година, са посебним освртом на забране нашег писма у Аустро-Угарској, окупираним деловима Србије у Првом светском рату, Независној Држави Хрватској.

Данашње потискивање и вео заборава који пада на наше писмо оценио је геноцидом, посебним видом елиминације и рата који се води против ћирилице као словенског писма.

У резимеу наводимо 10 тачака које је истакао Никола Кулић, са посебним апелом да се сами не одричемо суштине националног бића и националног писма – ћирилице, која данас поново доживљава голготу.

1) Ћирилица је српско историјско писмо 1000 година; 2) ћирилица је најсавршеније фонетско писмо на свету; 3) за очни вид, ћирилица је прва азбука света, најпогоднија за очи; 4) ћирилица је најекономичније писмо за српски језик, 5) ћирилица је светосавско писмо, писмо Српске цркве просвете и културе; 6) ћирилицом су писали и њоме се потписивали сви владари српских земаља: кнежеви, краљеви, цареви, банови и деспоти; 7) ћирилицом су писани стари српски записи и натписи и цела српска средњовековна и нововековна књижевност до друге половине 20. века; 8) ћирилица је историјски именослов на гробовима свих наших предака Срба током хиљаду година; 9) ћирилица је била и јесте обавезујуће писмо за српску државу и нацију; 10) уништење ћирилице представља најагресивнији антисрпски и антикултуролошки вандализам.