Ове јесени активност удружења Пријатељи српске културе је веома плодоносна. Само неколико дан после предавања проф. др Светозара Радишића, имали смо прилике да чујемо ново излагање, овога пута Николе Кулића о ћирилици, одржано 2. новембра 2017. у Библиотеци Милутин Бојић, у Београду.
На почетку је др Предраг Анћелић, председник Секције ПСК за древну историју Срба и Словена, истакао да рад удружења ПСК схватамо као допринос неопходности да се поново афирмишу вредности српске историје и културе и да се укаже како смо на овим просторима много дуже него што о томе говори званична историографија.
Предавач Никола Кулић је у занимљивом излагању изнео историјат ћирилице који обухвата 1000 година, са посебним освртом на забране нашег писма у Аустро-Угарској, окупираним деловима Србије у Првом светском рату, Независној Држави Хрватској.
Данашње потискивање и вео заборава који пада на наше писмо оценио је геноцидом, посебним видом елиминације и рата који се води против ћирилице као словенског писма.
У резимеу наводимо 10 тачака које је истакао Никола Кулић, са посебним апелом да се сами не одричемо суштине националног бића и националног писма – ћирилице, која данас поново доживљава голготу.
1) Ћирилица је српско историјско писмо 1000 година; 2) ћирилица је најсавршеније фонетско писмо на свету; 3) за очни вид, ћирилица је прва азбука света, најпогоднија за очи; 4) ћирилица је најекономичније писмо за српски језик, 5) ћирилица је светосавско писмо, писмо Српске цркве просвете и културе; 6) ћирилицом су писали и њоме се потписивали сви владари српских земаља: кнежеви, краљеви, цареви, банови и деспоти; 7) ћирилицом су писани стари српски записи и натписи и цела српска средњовековна и нововековна књижевност до друге половине 20. века; 8) ћирилица је историјски именослов на гробовима свих наших предака Срба током хиљаду година; 9) ћирилица је била и јесте обавезујуће писмо за српску државу и нацију; 10) уништење ћирилице представља најагресивнији антисрпски и антикултуролошки вандализам.


