Крајем јуна ове године, у Крипти цркве Св. Марка, мр Милорад Симић је одржао предавање о српском језику које је било веома посећено и изазвало знатно интересовање. Пре почетка свештеник из цркве Св. Марка је очитао молитву и поздравио присутне. Тиме је ПСК испунио свој полугодишњи план предавања, а наредно се очекује крајем септембра.
Доносимо резиме предавања, који нам је доставио предавач М. Симић, уз избор фотографија.
О положају српскога језика
Мајка Црква учи да је језик људски дар божји дат човеку да би се разликовао од немуштих створова и да би гласом својим приносио хвалу Господу, а Вук да је српски језик најсветија народност (народна особина). Стога није чудо што озбиљне државе воде посебну бригу о језику. Тако смо и ми најживљу србистику имали за време обнове и изградње српске државе у 19. веку. Са формирањем Краљевине Југославије утихнуло је наше „србовање“, а у авнојевској Југославији оно се потпуно угасило. Једном речју, српски језик је поделио судбину српскога народа.
Одсуство озбиљнијег нормативног рада на језику, а посебно у области терминологија, поплава страних речи, нагле промене у животу и језику због технолошке и информатичке револуције, огроман саобраћај преко интернета и друштвених мрежа, као и неквалификовани спикери – озбиљно су уздрмали и угрозили српски језик. Српска јавност и надлежне националне установе од свега тога запажају једино да је угрожена ћирилица, а уистину: угрожени су и ћирилица, и језик, и национално биће.
А најпогубније је што није у правом тренутку схваћен значај компјутеризације и дигитализације српскога језика. (У информатичку причу сам „упао“ непредвиђено, као падобранац, и у њој остао више од 20 година. Био сам приморан не само да урадим послове него и да се бринем о финансирању пројеката, јер су пропали сви моји покушаји да се ти послови раде у Институту за српски језик, где сам био запослен.)
У почетку беше РАС
На захтев графичара из Политике и Борбе, под окриљем Вукове задужбине, са програмерима Ненадом Богојевићем и (касније Жарком Никашиновићем и Недељком Кудузом) урадио сам програмски пакет за професионалну припрему текста за штампу и обраду документације. Одлучио сам да га назовем РАС. То је данас најстарији српски информатички бренд.
После Програмског пакета РАС урадили смо дигитално Правописни речник српскога језика од 123.000 обрађених речи, као и Граматички речник српскога језика од 118.000 речи, са комплетном променом глагола, именица, придева, бројева. Све речи и сви облици су акцентовани. Речник ће се користити интерактивно, са могућношћу учења граматике, провере наученог, уз појединачна и групна такмичења.
Дигитални речници српскога језика
Српски софтверски пакет опремљен је и речницима. Године 2005. објавили смо, а касније и на интернет ставили речник чија се база састоји од Речника САНУ и од 3 тома Речника Матице српске (сада преко 307.000 одредница и 11.000.000 облика речи), затим 2008. Вуков Српски рјечник и Рјечник из књижевних старина српских Ђуре Даничића.
СРПСКИ ЈЕЗИЧКИ СЕРВИС НА ИНТЕРНЕТУ
Сав урађени софтвер поставили смо на сајт srpskijezik.com, који је урађен у најмодернијој информатичкој технологији и његова садржина је доступна на било којој тачки земаљске кугле са свих уређаја који имају приступ интернету: са рачунара, лаптопова, таблета и мобилних телефона.
Наша је искрена жеља да сајт финансирају фирме и имућни Срби својим прилозима, и да за то добијају рекламе, као и задовољни корисници, који би своје прилоге слали у виду SMS порука. На тај начин сајт бисмо одржавали и развијали даље. Нпр. озвучење српског речника, што би додатно подигло вредност сајта.
КАКВА ЈЕ БУДУЋНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА?
Можда би неко сада помислио да српски језички сервис на интернету решава будућност српскога језика. На жалост, није тако. Будућност српског језика зависиће од српског језичког сервиса само онолико колико се буде користио и развијао и колико буде подржан од корисника и средстава информисања. Уколико подршка сервису изостане, сервис ћемо морати угасити.
Наиме, будућност српског језика зависи пре свега од Хрвата. Зашто? Вама је добро познато да српски језик има брата близанца са другим именом, а од српског језика се разликује за пар хиљада напабирчених речи. То је тзв. хрватски језик, иза кога стоји хрватска држава и хрватски народ у земљи и расејању, који је спреман да спроведе било коју језичку норму.
На руку хрватском језику иду и национално несвесни Срби, задојени „бунтовништвом“, ако не против власти, а он бар против било каквих правила у језику, па неки, чак интелектуалци, инсистирање на језичкој правилности сматрају врстом фашизма или угрожавањем њихових „грађанских права“.
Преведено законодавство Европске уније Хрвати су нам великодушно поклонили, а један Хрват из Босне превео на српски. А сада су на реду софистицирани пројекти, које ћемо опет оберучке прихватити. А кад једног лепог дана уђемо у Европу, за српски језик неће бити места. И то ће бити шаховница над српским језиком.
О тзв. „нашој“ језичкој политици или боље рећи неодговорности писаћу документовано другом приликом. Али је још горе од тога што просечан Србин просто не зна на који би начин могао да допринесе очувању српског језика или сматра да је то државна брига.
