Предавање „Конопља – биљка будућности“ одржала је др Маја Тимотијевић 5. новембра 2025. на Машинском факултету у Београду. Њен рад је на почетку предавања представио председник ПСК др Предраг Анђелић. Маја Тимотијевић је председница Удружења конопље, а била је и функционер Министарства пољопривреде Србије. На почетку предавања представљена је биљка конопља, са освртом на њене врсте. Канабис сатива је индустријска конопља, којој је било и посвећено предавање, а канабис индика је марихуана и има наркотичка својства.
Конопља има многобројне предности: израсте за 3–4 месеца, самообновљива је, није генетски модификована, природно је отпорна и произведе 4 пута више целулозе од шуме и упије 4 пута више угљен-моноксида из ваздуха. У пољопривреди је веома прилагодљива, брзо расте, нема потребе за наводњавањем, не прска се, побољшава квалитет земљишта. И поред тих својстава и вековне употребе, конопља је у 20. веку забрањена под утицајем производње нафтних деривата и интереса првенствено америчких фирми које су се тиме бавиле.
Краљевина Југославија је била један од највећих произвођача и извозника кудеље у Европи. Производила је четвртину европске производње. У Оџацима је била берза конопље која је одређивала цену на европском тржишту. Русија и Кина и данас гаје индустријску конопљу. Мноштво производа може да се направи од индустријске конопље, али држава не даје субвенције. Од стабљике може да се прави пелет и тако поштеде шуме, што је посебно актуелно данас у времену опште енергетске кризе.
Током предавања постављено је кључно питање: Зашто је конопља која је хиљадама година хранила, облачила и лечила људе, постала „непријатељ“ у данашњем модерном друштву? До 1903-их конопља је била потпуно легална и изузетно важна култура. Производња индустријске конопље је била подстицана финансијски, регулисана законом, али је 1930-их година уследио преокрет. У време успона нафтне индустрије, синтетичких влакана и фармацеутских монопола, долази до снажне кампање против конопље, која је представљена као опасна дрога, иако индустријска конопља нема наркотичка својства. На бази економских интереса, идеолошког система и медијских манипулација конопља је просто протерана.
Забрана конопље се везује за интересе хемијских компанија које су патентирале најлон и улагале у производњу пластике из нафте. Тако је после медијске помпе 1937. донет закон којим је у САД забрањена производња свих врста конопље. Убрзо су и друге земље следиле пример Америке.
Данас је у Србији могуће под регулисаним условима бавити се производњом индустријске конопље, али је тај процес праћен низом препрека. И сама др Тимотијевић бавила се производњом козметике од индустријске конопље, али уз низ тешкоћа. Производња индустријске конопље се мора пријавити Министарству пољопривреде, а сва обавештења о томе могу се наћи у Правилнику на сајту Министарства.
Главна порука предавања јесте да је потребна ренесанса индустријске конопље због њених многобројних предности и користи.
У оквиру предавања др Снежана Кирин говорила је о гајењу коза, које је смањено и обустављено у социјалистичкој Југославији. Она је упоредила забрану коза са забраном конопље. Та паралела показује како идеологија, односно одређени систем забрањује поједине врсте производње или гајења животиња, превасходно из идеолошких интереса. Снежана Кирин је оценила да забраном конопље и коза држава није мењала само пољопривреду већ и филозофију живота. Уопште, историја показује да је та појава присутна у свим системима и да идеологија по својој природи тежи да прожме и да се проследи у све сфере друштвеног живота.
Фотографије у галерији снимили су Милан Драгић и Бранка Косановић.
