Последње предавање током 2025. године одржао је генерал-потпуковник Синиша Бoровић који је 24. децембра на Машинском факултету у Београду говорио о пилотима – небеским чуварима отаџбине. Веома посећено, предавање је на јасан и прегледан начин обухватило тему и представљало је, осим излагања чињеница, сећање и одавање почасти херојским делима српских и југословенских пилота кроз три историјске целине: Први светски рат, Други светски рат и агресија НАТО на СР Југославију.
Снежана Кирин је пре предавања представила личност и рад проф. др генерала Боровића, при чему је истакла да је он паралелно са војном каријером био посвећен науци, образовању, хуманитарним и културним пројектима, бризи о људима. Такође, аутор је бројних научних радова и уџбеника, творац иновативних решења у техници.
Сам предавач је посветио своје предавање храбрости и значају српских пилота, укључујући и југословенске, од 1912. до 2020. године. Тај велики хронолошки распон дочаран је прегледно и јасно, са обиљем биографских података пилота који су били на бранику отаџбине. На овом месту упућујемо читаоце на биографије свих пилота и њихове фотографије које можете погледати на слајдовима у галерији фотографија уз овај текст.
Први српски пилоти су школовани у Француској. Прва ваздухопловна команда формирана је 24. децембра 1912. у Нишу. Почело се са 11 авиона. Први пилоти су били: Михајло Петровић (1884), пионир српске авијације, Живојин Станковић (1885–1918), Милош Илић (1884–1960), Миодраг Томић (1888–1962) и Јован Југовић (1886–1926).
Следећа целина обухватила је Други светски рат и бомбардовање Краљевине Југославије, односно Априлски рат 1941, уз акценат на херојском отпору пилота немачком ваздухопловству. Посебно се истакао 6. ловачки пук који је са 43 модерна авиона непосредно пред рат премештен из Мостара у Земун. Оборено је 48 најмодернијих немачких авиона. Наше снаге су изгубиле 18 авиона, погинуло је 11 пилота, а њих 9 је тешко рањено. Посебно су се истакли пилоти Милош Жуњић, Херцеговац Милисав Семиз и Словенац Миха Клавора. У Априлском рату 1941. погинули су следећи пилоти: Милош Жуњић, Миха Клавора, Владимир Горуп, Карло Штрнбек, Добрица Новаковић, Бранислав Тодоровић, Јован Капешић, Миливоје Бошковић, Душан Борчић, Милутин Петров и Живица Митровић.
Пети ловачки пук био је на аеродрому код Куманова. Надмоћном непријатељу супротставили су се одлучношћу, официрском чашћу и положеном заклетвом. Погинули пилоти 5. ловачког пука 1941. били су: Војислав Поповић, Милорад Тасић, Константин Јермаков, Јефта Арсић, Ратомир Милојевић, Верољуб Стојадиновић, Милутун Петров, Ђорђе Петковић. Поједини пукови су прелазили границе Краљевине и бомбардовали немачке аеродроме у Аустрији, Мађарској, Румунији и Бугарској.
И тада је, нажалост, било издајника и пребега из редова ваздухопловаца. Највише штете нанели су Зденко Горјуп, који је пребегао усташама, као и Адам Ромео, док је Фрањо Пирц радио за Немце.
Трећа целина обухватила је НАТО агресију на СР Југославију током 1999. Пилоти су се опет изузетно храбро понели. Страдали су: мајор Живота Ђурић, мајор Зоран Радосављевић и потпуковник пилот Миленко Павловић.
Поменути су и хероји у миру, пре свих пилот Омер Мехић који је погинуо током хуманитарне мисије када се срушио хеликоптер, са још шесторо путника.
На крају предавања генерал Боровић је истакао: „Сви ови људи нису летели због славе нити су гинули због каријере. Они су летели, борили се и погинули за народ, за децу, за отаџбину коју су волели“. Предавање је било посвећено оданим, храбрим пилотима који нису изневерили ни заклетву ни отаџбину. Била је то почаст пилотима браниоцима отаџбине, за коју су многи од њих положили и своје животе.
Ова изузетно занимљива тема подстакла је дискусију са бројним питањима највише о агресији НАТО пакта, осиромашеном уранијуму, обарању америчког бомбардера Ф-117, а подсетили смо се и одали почаст пилотима Југословенског ратног ваздухопловства који су били на хуманитарној мисији доставе лекова и медицинске опреме настрадалим у земљотресу у Јерменији 1988. године.
Завршимо овај текст одавањем вечне славе српским и југословенским пилотима који су се од 1912. до 2020. године, у оквиру Краљевине Србије, Краљевине Југославије, СР Југославије, Државне заједнице Србије и Црне Горе и на крају Републике Србије, борили и многи од њих погинули за отаџбину којој су дали заклетву!
