Удружење Пријатељи српске културе је, у оквиру своје Секције за древну историју Срба и Словена, 30. октобра 2017. године организовало предавање на Машинском факултету у Београду. Наш гост је био проф. др Светозар Радишић који је одржао инспиративно предавање о теми „Поништавање цивилизације“.
Бројне слушаоце у сали 514 прво је поздравио члан ПСК Милан Драгић који се захвалио декану Машинског факултета и проф. Александру Седмаку за уступљену салу и наговестио даљу сарадњу са Машинским факултетом. Професор Седмак је поздравио скуп, а председник Секције за древну историју Срба и Словена др Предраг Анђелић је укратко изнео циљеве Удружења које настоји да допринесе афирмацији српске историје и културе, скрајнутој или потиснутој на различите начине у прошлости и у садашњем тренутку. Потом се скупу обратио проф. др Светозар Радишић, а резиме његовог предавања наводимо у наставку текста.
Тежишна реченица у вези са бројним примерима поништавања цивилизације, културе, традиција и услова за живот на српским просторима могла би да се сведе на следећу:
Језик и писмо су толико значајни да би у вези са њиховом одбраном и заштитом требало да буду у сталном контакту лингвисти, археолози, историчари, правници и експерти из одбрамбеног система.
Примери о тзв. последњим временима, крају историје, крају филозофије, крају науке, крају религија протежу се од Анда до Тибета, а последњи су везани за уништавање свега древног у Србији, Ираку, Авганистану, Сирији… То је, како каже професор, крај времена апокалипсе. „Апокалипса се полако помера иза нас, а не идемо ка њој“.
Уз сваколико поништавање тековина људског рода, професор сматра да је најопасније за опстанак што су угрожени језик и писмо: „Често сам на својим предавањима говорио о значају језика и писма. Чак сам напад на њих, уз термински рат, означио као најопаснију врсту рата. Зашто? Зато што напад на језик и писмо има најдеструктивније ефекте – додирује извор, постање и само извориште космоса и цивилизације. У Србији из дана у дан нестаје ћирилица, као да је опет „четрдесет пета“ и као да су комунисти поново на власти. У њихово време забрањивали су да се пише ћирилицом. То сада чине у Хрватској. Многи људи су заборавили да су до 1840. године Хрвати писали другачије и осим поримокатоличених Срба и говорили другачије“
„Мислим да је време преображаја научне слике света која се управо одиграва – преображаја у правцу некласичности ка тоталној некласичности будућност човечанства. Време које следи је погодно да научници остваре своју улогу у заштити планете Земље. Да би успели у својој намери, потребно је да обједињавањем теорија у универзалну теорију осветле и освесте важност језика и писма. Постоје прогнозе да се ускоро завршава раздобље људске, до крајности доведене, специјализације и да наступа време новог обједињавања – време универзализма. Наводно, требало би да се та идеја оствари до 2023. године“.
Уколико Срби сачувају свој језик и писмо, биће лакше да граде и изграде бољу будућност за поколења која следе.
