У суботу, 4. новембра 2017. Вишњићево, село на реци Босут близу Шида са око 2000 житеља, прославило је на свечан и достојан начин изузетан јубилеј – 250 година од рођење великог српског песника и гуслара Филипа Вишњића (1767–1834), кога је турски зулум из босанског Подриња догнао у село које се тада звало Грк. Овде је живео двадесетак година. У недалеком манастиру Шишатовцу срео се са Вуком Караџићем који је записао 17 његових песама. Најславнија је „Почетак буне против дахија“. Вук је Вишњићеву славу учинио бесмртном, до те мере да га с пуно права сматрају српским Хомером. Сахрањен је 1834. у селу које већ 80 година носи његово име. Над гробом му је 1887. године захвалан народ подигао споменик који красе стихови Јована Јовановића Змаја.
Вишњићево има нову цркву, још недовршену, у којој је одржан парастос Филипу Вишњићу који је служио владика сремски Василије са бројним свештеницима ове епархије. Потом је парастос служен и на гробу Филиповом, а затим је отворена етно-поставка у згради тзв. старе школе са текстовима јуначких песмама Вишњићевих и предметима народног живота.
Затим је испред споменика Филипу Вишњићу, подигнутог бригом и прилогом проф. Радмиле Милентијевић, приказан богат културно-уметнички програм, уз интонирање државне химне, наступе гуслара, групе певача из Бадовинаца, фолклорних друштава, ученика школе. Поздравну реч су имали председник Месне заједнице Вишњићево Радивој Ветеха и Гордана Шкорић, агилна председница удружења жена „Филип Вишњић“ чији је највећи допринос отварању етно-збирке где ће бити и седиште њиховог удружења. Њихов труд помогли су представници месне заједнице, локалних власти, свештенство, наставници и ученици, бројни приложници, житељи села.
Придружиле су се и жене из других удружења, највише оближњих села, које су на својим штандовима изложиле разне ђаконије, а после приредбе организован је и ручак у ловачком дому.
Удружење Пријатељи српске културе је скромним прилогом помогло акцију вредних чланица Удружења жена „Филип Вишњић“ у сређивању простора за етно-поставку. Тако смо позвани да присуствујемо прослави, а добили смо и јавно признање на самој приредби као и остали бројни приложници. Овом приликом се захваљујемо на пажњи и срдачности, па се надамо да ће сарадња и даље трајати. Нашу делегацију чинили су проф. Обрад Зелић, потпредседник УО ПСК, прим. Предраг Анђелић, председник Секције за древну историју Срба и Словена ПСК, као и чланице арх. Мирјана Ристић и Бранка Косановић.
Све у свему, изузетно пријатан дан у Вишњићеву, са љубазним домаћинима. Повезао нас је све Филип Вишњић, који је као осмогодишњи дечак остао слеп, али је пребродио све тегобе у животу и оставио нам епску фреску устаничке Србије, у којој се издваја бисер српске народне поезије – песма „Почетак буне на дахије“.
Текст прате фотографије које су сачиниле Бранка Косановић и Мирјана Ристић.
