Удружење Пријатељи српске културе настоји да из различитих углова осветли проблематику српског језика, тако да смо 3. децембра 2025. на Машинском факултету слушали предавање др Милана Обрадовића о вештачкој интелигенцији и српском језику и то кроз књигу „Пречник“ коју је аутор написао и промовисао на Сајму књига. Иначе, Милан Обрадовић је доктор физике, са бројним интересовањима, између којих је и лингвистика, при чему се посебно бави утицајем туђих речи на српски језик и нашом спремношћу да брзо усвајамо туђице, без неговања и чувања наших речи. Предавач, иначе, сада ради у Лајковцу, у средњој школи.
Обрадовић је оценио да у језику увек има туђица због разних утицаја, технологије и других разлога. Усвајање турцизама у српском језику текло је постепено, али је упадљиво како је за последњих 30–40 година огроман број страних речи ушао у српски језик. Огроман је уплив страних речи, а медији и друштвене мреже томе много доприносе. По његовом мишљењу, треба замењивати стране речи: уместо домаће речи просвета (да просвети), ми често користимо едукација, чак и у документима званичних органа.
Предавач сматра да промена у овом смислу треба да се деси у нама и да морамо поћи од себе. Треба бити и строжи према себи у избору речи. Зашто, на пример, не користити реч обавештење, а не информација?
Говорио је и о својој књизи Пречник где један лик измишља речи засноване на словенским језицима. Постоје по њему три врсте речи у српском језику: српске, срболике и неке између. Дао је предлоге: уместо туриста – намерник, поклоник; уместо фолдер – фасцикла итд. И сам је свестан да се многе наше речи неће вратити и заменити старе, али његов циљ је освешћивање, стицање увида у то колико некритички прихватамо туђице и осипамо свој језик, односно сам идентитет. При томе је истакао да нисмо чистунци, односно језички пуристи. Језик је живи ток, немогуће га је оградити од свих утицаја, али при томе морамо бити свесни домаћих речи које треба користити и не занемаривати их без преке потребе разним туђицама. У дискусији је изречено мишљења да је језичка политика наметнута од САНУ; поменут је утицај Вука Караџића и његовог раскида са рускословенским и славеносербским језиком као језиком књижевности, али је било и ведријих нота. У том духу, Зоран Стефановић је оценио да смо, и поред свега, на трагу обнове српског језика.
Фотографије у галерији снимили су Милан Драгић и Александар Седмак.
