Широкој лепези тема којима се бави удружење Пријатељи српске културе додато је предавање проф. др Љиљане Чолић (1956) о српским траговима у Османском царству, одржано 19. новембра 2025. у 18 часова на Машинском факултету у Београду. Иначе, Љиљана Чолић је предавала оријенталистику на Београдском универзитету и била је кратко време министар просвете Србије.
Отоманско царство је трајало од 1299. до 1922, заиста импресиван број векова. За то време било је 36 султана. Срби су на многобројне и разнолике начине везани за Отоманско царство, па су сходно томе и остављали своје трагове. Немањићи су боравили у Цариграду, на разне начине помагали и остављали своје трагове. Стефан Немања и Св. Сава су посећивали град, одседали су у манастиру Св. Богородице, краљ Милутин је даровао болницу и манастир Св. Јована. Стефан Дечански је био у изгнанству у Цариграду. Родитељи Св. Петке, која је рођена у околини Цариграда, били су српског порекла. Из Османског царства остали су нам и пописи становништва, најпре онај из 1453, према којем је мање од 1 посто било Албанаца.
Супротно широком уверењу, српски језик није био званичан језик на турском двору, али се доста користио. Такође, било је великих везира нашег рода. Најпознатији је Мехмед паша Соколовић, који је проширио границе Османског царства. У овом контексту важни су и Записи Константина јањичара. Срби су се исељавали у Османско царство, у Једрене и Цариград. Цариград је страдао од Турака, али су га крсташи уништили. Године 1521. пао је Београд и настало је друго исељавање Срба око Цариграда. Тада су имали и Београдску цркву, али су њене реликвије уништене. Две српске принцезе су се удале за турске султане: Оливера Хребљановић и Мара Бранковић. Носиле су титулу деспотице.
Посебан део предавања посвећен је српском листу „Цариградски гласник“, о коме је Љ. Чолић написала књигу. Оснивач, власник и уредник био је Никодим Савић, који је умро млад. Лист је излазио једном недељно. Почевши од Савиндана 1895. године све до 10. октобра 1909, „Цариградски гласник” објавио је преко 50 хиљада чланака и вести различите тематике. Било је прилога о српству из свих крајева света, много је писано о светосавским приредбама, али су праћена и светска збивања (анексија БиХ итд.).
Истакнуто је да се у Архиву Отоманског царства у Истамбулу, међу десетинама милиона докумената, налази и више стотина хиљада страница значајних за историју српског народа. Нажалост, Србија нема Институт оријенталистике који би се кроз пројекте и опсежна истраживања бавио проблематиком српско-турских односа. У дискусији је постављено и питање српских гробаља или парцела на гробљима где су сахрањивани Срби који су тамо живели или због разних разлога тамо преминули и били сахрањени. Тешко је, међутим, због протока времена, бурне историје града, као и немара, наћи поузданије и веће трагове тих парцела или појединачних гробова.
Овим предавањем дат је основни преглед тематике, која је изузетно обимна и важна за историју оба народа, посебно српског. Многе теме остају неистражене или недовољно проучене. Надајмо се да ће у будућности бити истраживача који ће допринети новим сазнањима из ове области и да ова тематика у оквиру делатности удружења Пријатељи српске културе неће бити исцрпљена занимљивим и корисним предавањем др Љиљане Чолић.
