Удружење пријатељи српске културе наставља са серијом успешних предавања. Дана 25. новембра 2024. на већ традиционалном месту, Машинском факултету у Београду, имали смо поново прилику да слушамо др Војислава Симоновића, који је овог пута говорио о Мратинданским раскршћима и чвориштима. Предавач је ванредни професор Машинског факултета у Београду, на Катедри за пољопривредно машинство, а члан је и ПСК. Подсећамо на трилогију његових предавања из домена ономастике, генеолошке генетике и религије, сва проистекла из генеолошких истраживања. Ово оригинално и несвакидашње предавање, са
тематиком која је представљена из много углова, изазвало је велику пажњу слушалаца.
Предавање „Мратинданска раскршћа и чворишта“ је било отвореног типа, не зато што је улаз слободан односно отворен, већ зато што су током предавања на непосредан и занимљив начин осветљена и продубљена питања која се односе на везу Светог Мрате са словенским божанствима, Светим Мартином и Светим Краљем Стефаном Дечанским, али је најважније питање, ко је заправо Свети Мрата (?) – ипак остало отворено. Мратиндан као најочитији пример, те потом Видовдан и Михољдан, представљају исходиште спонтано синтетисане традиције кроз векове, па свака њихова анализа нуди парцијално расветљавање и секвенцијално закључивање, али је немогуће наћи узрочно-последичне везе између свих традиционалних чинова, култова и обичаја везаних за ове упечатљиве дане. Отуда наведени празници бивају на међи народних и црквених, католичких и православних, „наших“ и „туђих“,
древних и новокомпонованих. Отуда наведени празници представљају заоставштину многих историјских епоха, плетеницу различитих обичаја и спиралу наизменичног затирања и надјачавања различитих утицаја.
Свети Мрата се међу Србима кроз време искристалисао и постао спонтани објединитељ неколико историјско-религијских ликова и обичајних манифестација од којих су неке усвојене под велом сујеверја, неписмености или инерције, дакле спонтано, без промишљања, критичког осврта и смисленог објашњења, док су друге свесно формиране и наметнуте или почивају на претходним невешто интерпретираним и искривљеним традицијама.
Током предавања пружен је увид у литерарне изворе који третирају ликове Светог Мартина и Светог Краља Стефана Дечанског, те је тако цитатима из романа и приповетки Ханса Кристијана Андерсена, Жила Верна, Лазе Лазаревића, Милоша Црњанског и Славомира Настасијевића бачено светло рефлекторске јачине на тему која се разматра углавном у религијским круговима.
Ономастичким приступом аутор предавања понудио је неколико смелих претпоставки о пореклу Мрате, позивајући у помоћ Жана Реноа, Марата Сафина и Тома Круза и подстичући заинтересоване на размишљање кроз отворена питања. Предавање се одликовало и путописним карактером пошто су приказани балкански топоними асоцирани Мартином и Мратом, те указано на мање знане цркве посвећене Светом Краљу Стефану Дечанском.
Напослетку, предавање је имало лични мотив, пошто је Мратиндан породична слава аутора предавања др Војислава Симоновића и уједно вероватно најконтроверзнија и најслабије истражена слава у Срба спрам светаца којима је овај дан посвећен. Намера аутора је била, између осталог, и да покрене заинтересовану јавност на критичко разматрање о свим до сада расположивим сазнањима везаним за тему као и на прикупљање нових чињеница и мишљења.
У галерији доносимо слајдове са предавања, уз захвалност предавачу који их је изабрао из обиља документационог материјала.
