Широкој лепези тема обухваћених на многобројним предавањима удружења Пријатељи српске културе придодата је и хералдика о којој је 23. маја 2024. у 19 часова на Машинском факултету у Београду говорио Љубомир Грујић. Војислав Симоновић, професор Машинског факултета, представио је предавача као ерудиту, великог учењака и нашег познатог хералдичара, који је учествовао у доношењу грба Републике Србије 2005. и 2010. године.
Хералдика је пре свега наука о грбовима, и увек је била везана за политику. Сваки грб се састоји од веома старих симбола, двоглавог орла, на пример. Крин или љиљан је такође прастари хералдички симбол. У хералдичким решењима разних епоха долази до многобројних стилизација тих старих симбола. Грбове, осим држава, имају и породице или неке територије. Кроз генезу од давних времена преко династије Немањића, потом Обреновића и Карађорђевића, обележја из социјалистичке епохе, све до данас, предавач је дао приказ српске хералдике. Чувени двоглави орао је симбол преузет из Византије. Тумачи се да једна од његових глава представља усмереност ка небеском, док је друга окренута ка земаљском царству.
Данашњи грб Србије усвојен је 2010. године на основу предлога нашег предавача и у сарадњи са председником Српског хералдичког друштва Драгомиром Ацовићем. То је стилизовани двоглави орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита. На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једним огњилом у сваком пољу. По тумачењу предавача, круна на грбу не симболизује монархију, нити то може да чини пошто је Србија република. Симболизује да је држава независна, као што је то на нацрту грба Краљевине Србије из 1882. године.
Ово занимљиво предавање држало је пажњу слушалаца и било је проткано оценама предавача који су теми дали шири оквир, а самом предавању живост и актуелност. То је, уосталом, у духу гледишта Љубомира Грујића да су за изучавање хералдике и израду хералдичких обележја потребни синтеза разних знања и увид у многе научне области.
Фотографије у галерији снимили су Милан Драгић и Бранка Косановић.
