Удружење Пријатељи српске културе је још једном потврдило да организује актуелна предавања, пратећи годишњице кључних догађаја из недавне историје. Овог пута, 10. јуна 2024, у сали на Машинском факултету обележено је 25 година од потписивања Кумановског спoрaзума којим је окончана агресија НАТО пакта на Савезну Републику Југославију. Учесници трибине су били изузетно компетентни сведоци догађаја, а у публици су виђени бивша министарка здравља др Драгица Грујичић, неколико генерала војске и полиције, историчар Милош Ковић, свештеник као представник СПЦ и остали посетиоци.
Модератор трибине био је генерал-потпуковник Синиша Боровић, а главно излагање имао је генерал-пуковник у пензији Бранко Крга (Дарувар, 1945), војни аташе у Москви и начелник Генералштаба Војске Југославије и Војске Србије и Црне Горе 2002–2005, који је иначе учествовао у потписивању споразума. Он је прво захвалио удружењу Пријатељи српске културе јер покреће теме од националног значаја. Његово излагање је обухватило три целине: договори, потписивање споразума и проблеми у његовој реализацији. По њему, Југославија је разбијена, а сама није желела тај рат 1999. нити се за њега припремала. Оптужбе за етничко чишћење на Косову и Метохији биле су лажне. НАТО ЈЕ желео рат, извршио је агресију и то је ратни злочин. Постојали су дипломатски покушаји да се НАТО одврати од агресије, али су одбијани са аргументом да су у питању кредибилитет НАТО и Америке. Главнокомандујући генерал Весли Кларк је изјавио: „…разбићемо вас за 3–4 дана, неће вам остати ниједан камион“. Рат је почео 24. марта и трајао до 9. јуна 1999. Многи у НАТО били су незадовољни ефектима рата, а 21. маја дефинитивно су одустали од копнене инвазије на СРЈ.
Другог јуна потписан је Ахтисари–Черномирдин споразум, који је био основа прекида ватре. Војска је могла и даље да одолева, али су цивилна разарања била велика и политички врх је одлучио да се приступи преговорима о прекиду ватре. Споразум је потписан на аеродрому код Куманова, пошто је усаглашена пета верзија. Договорен је прекид рата, гарантован територијални интегритет СРЈ, доношење резолуције УН, али је постојала забринутост због измештања војске и полиције са територије Космета. Проблему у реализацији Кумановског споразума били су бројни. ОВК није расформирана, а уговорен број војника и полицајаца није враћен на Космет. По речима генерала Крге, споразум не представља капитулацију и ниједна наша јединица није поражена.
О Резолуцији 1244 говорио је Живорад Јовановић, тадашњи министар спољних послова. Наша земља се прва после Другог светског рата супротставила политици хегемоније и диктата. Одбрану земље смо скупо платили, у људским жртвама и материјалној штети. НАТО сноси сву одговорност за тај рат, а од те агресије почиње суноврат Европе. Ми никоме ништа не дугујемо, не треба да се правдамо, наша историја говори о одбрани Европе. То је био војни поход НАТО за превласт на планети. Рат за стационирање америчке војске на Балкану, за скок ка Уралу. У прилог томе иде и формирање америчких база на Космету (Бондстил), 4 у Бугарској, 4 у Румунији, даље у Пољској, балтичким земљама. Има основа да се каже како је рат био и због рудног богатства Космета, али је првенствени циљ био геостратешки. О свему томе знање и свест треба усадити младим генерацијама, јер је лоше да само један другог убеђујемо да смо у праву. Резолуција УН 1244 преживела је разне фазе. Ми морамо инсистирати на трајном карактеру тог међународног документа. Ни данас она није спроведена у дело, а ми слабо на томе инсистирамо. Данас је Европа непревазиђен вазал англосаксонског фактора. Униполарни свет више не постоји. Те моћи више нема, остала су само инерција и представа о моћи. Свет се неповратно мења. Ми треба да будемо ангажованији и да се томе прилагођавамо. Морамо бити корак испред непријатеља. Треба да будемо јединствени, уједињени, и у томе добар потез је недавна Декларација о односима Републике Србије и Републике Српске, изјавио је Ж. Јовановић.
У дискусији је постављено питање односа Ватикана према СР Југославији, уз одговор Ж. Јовановића да је тада његова улога била деструктивна. Професор Митровић, ранији декан Машинског факултета, оценио је да је Србија изгубила медијски рат и да су од агресије НАТО штампане само две књиге о тим догађајима за страно тржиште. По његовом мишљењу, Српска академија наука и уметности је пасивна и не осећа се њен став у овим преломним ситуацијама.
Све у свему, било је ово успешно вече, којим се завршила прва половина године рада ПСК. У септембру следи наставак активности. Фотографије су галерији снимили су Милан Драгић и Бранка Косановић.
