У четвртак, 5. септембра 2019, у пуној Крипти цркве Светог апостола и евангелисте Марка у Београду, одржана је промоција књиге Наши манастири и калуђерство Милоша С. Милојевића, познатог српског историчара, књижевника и националног радника из 19. века. Милојевић је рођен у свештеничкој породици у Црној Бари, Мачва, 1840, а умро је у Београду 1897. где је сахрањен на Новом гробљу. О делу су говорили др Драган Ашковић, професор Православног богословског факултета у Београду, Стевица П. Матко, помоћник старешине цркве Светог Ђорђа на Бановом брду у Београду, као и др Милан Младеновић, приређивач овог издања. Промоцију је уметнички обогатио надахнут наступ хора „Мачвански“ из Богатића, који је извео две песме под диригентском палицом Ивана Радовановића.
Професор Ашковић је истакао да је српски народ утемељен на искуству манастира и калуђерства. Веру су кроз векове најбоље и најизворније чували калуђери, својим подвизима и мучеништвом. Вера је највише помогла да се премосте државни дисконтинуитети у историји српског народа. Све је то добро уочио Милош С. Милојевић, чија је књига била скрајнута више од сто година. Он је у 19. веку био одбачен од званичне, тзв. критичке историографије, јер је сматрао да је српски народ, под разним именима, одувек присутан на овим просторима, примивши хришћанство од апостолских времена.
У свом обраћању Стевица Матко је поменуо претходна издања ове књиге и потенцирао Милојевићев став да су Срби од искона на овим просторима и да су примили хришћанство од апостола, а да су веру и народну мудрост најбоље чували и сачували управо монаси у манастирима. Тиме се оповргава главна теза званичне историографије о Великој сеоби Словена и њиховом досељавању на Балкан у 7. веку. Ова књига је била и протест против германофилске политике династије Обреновић у тадашњој Србији. У том смислу Милојевић критикује удаљење од Русије.
Професор Милан Младеновић је приређивач и саиздавач књиге са Друштвом српских великана. Милојевић је због својих аутохтонистичких схватања називан маштаром и посебно био критикован од Илариона Руварца, заступника тзв. критичке историографије, коју Младеновић назива лажном и неутемељеном.
У дискусији је наглашено да на скупу нема новинара ни представника електронских медија чији би текстови и прилози помогли поновној афирмацији дела Милоша С. Милојевића и уопште аутохтонистичког правца у српској историографији.
Главни организатор промоције и издавач књиге је Удружење Милош Милојевић из Црне Баре, основано 2010. године, које је за кратко време постало веома успешно у настојањима да се лик и дело Милоша Милојевића сачува и врати из заборава. У организацији промоције учествовало је и удружење Пријатељи српске културе, чији су представници присуствовали овом догађају. Фотографије које прате текст снимила је Бранка Косановић из ПСК.
