У оквиру делатности секције ПСК Древна историја Срба 26. маја 2016, у сали хотела Парк у Београду, проф. др Ђорђе Јанковић, археолог, одржао је предавање Словени почетком нове ере на тлу Србије. Присутне је поздравио проф. др Обрад Зелић, члан Управног одбора ПСК, а предавача је представио историчар Радован Дамјановић истакавши његов углед у свету археологије.
Предавач др Јанковић је прво скренуо пажњу на то да се пре деведесетих година прошлог века ништа није знало о Словенима код нас пре Велике сеобе народа. То је необично, ако се има у виду да словенска предања, као Несторов летопис, указују на Подунавље као своју постојбину, коју су преци Западних и Источних Словена напустили због римских напада.
Затим је објаснио да најстарије издвојене словенске културе на простору Висла – Дњепар, Пшеворска и Зарубињецка, настају управо у време почетка римских напада на Илире, дакле у 3–2. столећу пре Христа. Померање становништва из подручја између Јадрана и Дунава на Дњепар, најбоље показују фибуле („копљасте“ код нас и зарубињецке на Дњепру). То становништво били су Илири, па су они преци Словена. Предање памти и проповед апостола Павла у Морави у Илирику, што потврђује налаз хришћанских предмета из Жидовара на Карашу.
Илире (Словене) који су пред Римљанима избегли на леву обалу Дунава, у Потисје, напали су шездесетих година 1. столећа номади Сармати. Домороци су ипак опстали под именом Лимиганата, збацили власт Сармата и образовали типичну словенску културу за 3–4. столеће: са полуукопаним кућама, грнчаријом различите сопствене израде, земљорадњом и сточарством, непознатим код номада (просо, свиње). Та култура је најсроднија Кијевској култури, што су утврдили научници из Археолошког института РАН у Москви (куће, привреда, гњетана грнчарија), као и култури нероманизованог становништва Илирика – иста занатска грнчарија позната је у сливу Мораве, а гњетана у Подрињу. Тако нешто не би било могуће да са обе стране границе на Дунаву није живело исто становништво, све до Дњепра и Дона.
У веома живој дискусији после предавања постављена су многа питања, почев од интересовања за археолошке ископине, изглед словенских кућа (четвороугаоне, са огњиштем), налазе оружја из старих култура, констатације да цивилизација Европе потиче из Подунавља, односа Запада према новим тумачењима историје Словена, до првих помена имена Срба и Хрвата, хришћанских проповеди апостолa Павла по Далмацији, историјата манастира Крупе и Крке и других.
На крају је председник секције Древна историја Срба прим. др Предраг Анђелић захвалио предавачу и истакао: „Предавање проф. Ђ. Јанковића указује на сталну потребу едукације српског друштва – народа о његовом пореклу и територији са кога је потекло. Јако је важно да сазнамо ко смо, шта смо и где смо. Уз помоћ оваквих стручних предавања надам се да помажемо да се девастирана историја Словена – Срба демистификује. Само научним и доказљивим приступом можемо демаскирати затамњену „лажну“, из много разлога, историју Срба –Словена на овим просторима“.
Предавач др Ђорђе Јанковић је поклонио удружењу Пријатељи српске културе пет својих књига Српске громиле, која је објављена у Београду 1998.
