На почетку предавања, одржаног 7. априла 2026. године на Машинском факултету у Београду, председница Удружења „Пријатељи српске културе“, др Снежана Кирин, представила је предавача, мр Михаила Јелића — слависту који предаје на Универзитету у Бохуму (Немачка) и аутора књиге „Име Срби и од њега изведена лична имена, презимена, деоними и топоними“. Ова књига била је полазиште предавања, али је излагање обухватило и шира питања из области ране историје Словена, укључујући и расправе о Великој сеоби Словена.
У наставку, на основу слајд-презентације, предавач је представио топониме, лична имена, презимена и деониме изведене од етнонима Срби. Према наведеним подацима, на такозваном словенском простору постоји више од 960 топонима овог типа. Такви називи насељених места и географских објеката, по тумачењу предавача, отварају питање ширине употребе српског етнонима у прошлости.
Посебна пажња посвећена је личним именима изведеним од етнонима Срби (Србо, Срба, Србољуб, Србислав, Србомир, Србица, Србијанка и др.), којих, према изнетим подацима, има око стотину. Истакнуто је да ова појава није уобичајена код већине европских народа, али да се поједина таква имена јављају и код Бугара, Румуна, Украјинаца, Пољака, Чеха и Лужичких Срба.
Говорећи о презименима, предавач је навео да у Европи, у 22 земље у простору који је описао као „троугао Москва – Хамбург – Крит“, постоји око 300 различитих облика презимена изведених од етнонима Срби. Деоними попут Србуља или Србљак, присутни су у више језика — грчком, бугарском, украјинском, пољском, а највише у румунском. Према излагању, ови језички трагови могу се тумачити као сведочанство историјских процеса на ширем простору југоисточне и средње Европе.
Предавач је навео и примере речи словенског порекла на Пелопонезу, као и у Немачкој, где живе Лужички Срби, указујући на широку распрострањеност словенских језичких слојева. У том контексту позвао се и на поједине стране ауторе који се баве словенском ономастиком, као и на историјске изворе, међу којима је поменут и исказ папе Јована X из 925. године: „Словенска краљевства примила хришћанску веру још од времена апостола“.
Предавање је било динамично и обогаћено личним запажањима, што је посебно дошло до изражаја у осврту на положај и асимилацију Срба у Немачкој. Предавач се осврнуо и на питање правописних варијанти „српски“ и „србски“, указујући на однос између савремене норме и очувања етимолошког корена речи.
У закључку је истакнуто да питање аутохтоности Срба захтева мултидисциплинарни приступ и да га је потребно разматрати кроз лингвистичке, историјске и друге релевантне доказе.
Фотографије у галерији снимили су Милан Драгић и Бранка Косановић, а цело предавање доступно је на Јутјуб каналу Удружења „Пријатељи српске културе (https://www.youtube.com/watch?v=LsZl8hIYO4E) “.
