Удружење Пријатељи српске културе одржало је 28. новембра 2019. у Београду. Скупштину уз присуство око 50 чланова, приврженика и осталих гостију. Скуп је отворио др Душан Ристић, председник УО, који је поздравио присутне и најавио прву тачку дневног реда – предлог да знаменити аустријски књижевник и овогодишњи нобеловац Петер Хандке постане први почасни члан нашег удружења. О овој иницијативи образложење је дао проф. др Обрад Зелић рекавши: „Наша је замисао и жеља да великог писца, хуманисту, борца за истину, осведоченог пријатеља српског народа замолимо да постане први почасни члан удружења Пријатељи српске културе.“Хандкеу ће бити саопштена ова иницијатива, а потом ћемо сачекати његов одговор.
Беседу о Хандкеу одржао је Радован Калабић, историчар и писац, на основу извода из свог есеја написаног поводом 10-годишњице бомбардовања Савезне Републике Југославије. Осим Хандкеове борбе за истину о српском народу, због које је стално нападан у медијима, истакао је његове књижевне вредности, нарочито роман Велики пад. Иначе, Хандке је написао и есеј Правда за Србију, а посебно је везан за Косово и Метохију, односно древно српско место Велику Хочу.
Секретар ПСК др Ирис Бјелица Влајић је говорила о новом пројекту удружења – Летњем кампу за 100 српске деце и њиховом тронедељном боравку у Србији ради учења језика и упознавања земље својих корена. Тај пројекат је веома захтеван и тражи много труда и одговорности. Посебно је истакла да је америчка епархија контактирала наше удружење у вези са реализацијом ове идеје, будући да би деца дошла у Србију праћена свештеницима. То је, без сумње, знак да људи познају и прате делатност нашег удружења. Уједињена српска омладина већ организује сличне акције, али мањег обима, тако да би она била саорганизатор овог подухвата.
Историјат оснивања и деловања ПСК везан је за виолину познатог градитеља музичких инструмента Николу Васића, пореклом из Зворника. Једну његову виолину ПСК је уступио 15-годишњој талентованој Катарини Васиљевић, која већ годину дана свира на њој. Овом приликом она је одсвирала кратку композицију, а њен отац професор музике Владимир Васиљевић захвалио се удружењу рекавши да такви гестови много значе за афирмацију младог уметника и уопште музички живот у Србији.
Инжењер Милан Драгић је са задовољством обавестио присутне о иницијативи из Зворника (Република Српска), да се плато испред музичке школе назове по градитељу виолина Николи Васићу, иначе његовом блиском рођаку. Тиме би се град
одужио човеку који је рођен у Зворнику и потом свој рад и афирмацију везао за Америку. Ово је још једна потврда да су напори удружења да афирмише лик и дело Николе Васића наишли на добар одзив.
Фотографије које прате овај текст снимили су Милан Драгић и Бранка Косановић.
