У Руском дому у Београду, 26. октобра 2023, имали смо прилике да слушамо предавање „Вукова реформа језика и политичке последице“ које су одржали др Зоран Милошевић, научни саветник у Институту за политичке студије, и мср Дајана Лазаревић, филолог и преводилац. Од Вукове реформе, започете 1814. и довршене усвајањем новог правописа и писма за школски програм 1868, до данас трају полемике о значају и последицама те реформе, имајући у виду велики значај језика, писма и правописа за целокупан идентитет једног народа. Оглашавају се, и данас, многи појединци и институције: лингвисти, социолози, писци, Српска православна црква. Супротстављене ставове можда најбоље оцртава наслов расправе Меше Селимовића „За и против Вука“.
Ово предавање је имало акценат на политичким последицама Вукове реформе. Предавач Зоран Милошевић је изнео мишљење да су последице реформе велике: одвајање српског од руског језика и удаљавање српског од својих старословенских корена; створена је основа за каснију цикличну дезинтеграцију српског језика; уведен је снажан дисконтинуитет у развој модерне српске културе. Предавач је оценио да је Вук Караџић био инструмент у рукама аустроугарске владе која је настојала да по сваку цену и на сваком пољу удаљи Србе од Руса и поткопа тај однос, односно да спречи русификацију српског језика и народа. Вукову реформу, како је истакао, финансирала је аустроугарска влада. По његовом мишљењу, са Вуковом реформом ми постајемо нови народ.
Други предавач, Дајана Лазаревић, преко слајдова дала је сажет пресек развоја језика до Вука, почев од прасловенског па преко старословенског до редакција тог језика. Обухватила је корене српске писмености, уз навођење споменика који су сачувани и сведоче о развоју језика. При томе је оценила да је Вук унео 6 нових слова у своју фонетску азбуку, кaо и да су Руси имали реформу своје ћирилице и ортографије. Тиме се показало да је то било време реформи књижевног језика и правописа, усмерених ка поједностављењу и већим могућностима да се целокупан народ описмени и просвети. И она је истакла да је Вукова реформа одвојила српски од руског језика, што је значило удаљавање културе и политике две земље, мада су домети и добре стране те реформе неспорни (упрошћено писмо, фонетски правопис итд.).
У дискусији је било нијансираних мишљења, почев од истицања предности Вукове реформе књижевног језика и писма, напомена да је Вук Караџић носилац високих руских одликовања и признања, аргумената да је Вук ипак везан за традицију јер је унео само 6 нових слова у реформисану азбуку, до веома негативних оцена о Вуковој реформи српског књижевног језика и уопште његовом доприносу српској култури и књижевности.
Фотографије које доносимо у галерији снимили су Милан Драгић и Бранка Косановић.
