Етнолог др Ивица Тодоровић, научни саветник, одржао је 5. јуна 2025. на Машинском факултету Универзитета у Београду предавање на тему: „Српска раскршћа: идентитет и одбрана“. Основни закључци његових истраживања и разматрања, како је предавач нагласио, тичу се околности да српски народ, односно одговарајући етнички феномен, поседује извесне особености које су сасвим јединствене природе. Проналажење ових специфичности уједно представља и путоказ – како за разумевање српске тајне, тако и за проналажење модела идентитетске одбране, у ситуацији када је српски идентитет вишеструко нападнут.
Наведене особености су, по речима Тодоровића, јасно уочљиве за оне посматраче који помно проучавају овај народ, као и културно-историјске и етногенетске околности у којима се он налазио. Међу тим одликама и својствима, који дубински уобличавају српски етногенетски образац, посебно се истичу представе о Србима као изабраном народу, Новом Израиљу, почетно засноване на родоначелницима и настављачима сакралних идеала и дела светородне династије Немањића. Затим, ту су и представе о српској древности и постојаном етнокултурном континуитету српског наслеђа, заједно са другим идејним системима који се наслањају на ове што су у првом реду уочљиви. Видљиву српску особеност, по мишљењу предавача, такође чини и постојање својеврсног „мисионарско-есхатолошког набоја“, који је непосредно повезан с бројним представама и идејама о српској мисији, истовремено и националног и богочовечанско-универзалног карактера.
Свакако реч је о врло сложеним садржајима који се не могу свести на „миленаристичке обрасце“ или, упркос првим и преурањеним утисцима, на уобичајене типолошке моделе што се заснивају на представама о „изабраности“ одређене групације. Наиме, по др Тодоровићу, примећени српски обрасци поседују мноштво самосвојних особина које уобличавају јединствену структурно-семантичку целину, типичних управо и искључиво за Србе. Само у светлу сагледавања ове чињенице могуће је утврдити суштину српског етничког кода и, у складу с тим, доћи до ефикасних начина идентитетске одбране.
Осим тога, такође је нагласио предавач, са становишта издвајања посебно упечатљивих српских одлика веома је изражен и феномен постојања система српских завета, од светосавског и косовског до јасеновачког и других завета. Исто важи и за српске ритуалне обрасце, попут славе и литија, који су итекако витални и корисни на пољу идентитетске одбране и данас.
По Тодоровићу, српски феномен је могуће на прави начин сагледати – и на њега одговорити на нивоу идентитетске одбране – тек у складу с целовитим приступом, односно уколико се ова појава разматра као јединствена целина, заснована на у светским размерама особеној етничкој личности и на јединственом геополитичком положају. Након дубље анализе у тој целини се, као изузетно занимљиви, издвајају управо идејни комплекси Новог Израиља и антисрбизма. Њима је, заједно са представама и чињеницама што указују на српску древност, као и на народни и културно-цивилизацијски континуитет, др Тодоровић у свом предавању указао посебну пажњу.
Несумњиву српску етнокултурну и повесну изузетност на веома јасан начин, осим претходно наглашаваних елемената, по Тодоровићу исто тако одликује чињеница веома раширеног и врло особеног постојања феномена антисрбизма. Под овим се подразумевају мржња и нетрпељивост према Србима, као и према њиховој култури, кључним идејним и животним обрасцима, традицији, језику и писму, тј. постојању као таквом. Отуда је, сматра Ивица Тодоровић, и одбрана српског идентитета и постојања најпре повезана управо са заштитом од теорије и праксе антисрбизма, као и пратећег, како непосредно-практичног тако и идејног, поробљавања и маргинализовања српског народа и његових културних тековина.
Фотографије дате у галерији снимио је инж. Милан Драгић, члан ПСК.
