Дана 26. фебруара 2025. у 12 часова Пријатељи српске културе су други пут обележили своју славу Св. Симеон Мироточиви. То је иначе била слава Српског културног клуба, чији је рад трајао само две године због избијања Другог светског рата. Домаћин овогодишње славе био је проф. др Александар Седмак. У угодном простору удружења СКЦ Ћирилица, у… Детаљније »
У понедељак, 26. фебруара 2024. у 12 часова Пријатељи српске културе су први пут обележили своју славу Св. Симеон Мироточиви. Подсећамо да је на седници УО фебруара 2024, на предлог председника УО прим. др Предрага Анђелића, усвојено да удружење обележава Св. Симеона Мироточивог. То је иначе била слава Српског културног клуба, чији је рад трајао… Детаљније »
У јеку лоших вести током ове године, стигла је још једна. Напустио нас је, 6. јула 2020, наш драги др Душан Ристић, оснивач Пријатеља српске културе и председник Управног одбора удружења. И поред вести о његовим здравственим проблемима, вест је била неочекивана. У условима који су наметнути целе ове године избијањем пандемије корона вируса, комеморација… Детаљније »
Удружење Пријатељи српске културе одржало је 28. новембра 2019. у Београду. Скупштину уз присуство око 50 чланова, приврженика и осталих гостију. Скуп је отворио др Душан Ристић, председник УО, који је поздравио присутне и најавио прву тачку дневног реда – предлог да знаменити аустријски књижевник и овогодишњи нобеловац Петер Хандке постане први почасни члан нашег… Детаљније »
У Малој галерији Уметничког павиљона Цвијета Зузорић у Београду, 5. марта 2019, отворена је самостална изложба академског сликара Грише Масникосе (1947, Шибеник). Посетиоци су могли да виде 27 слика, од којих је највећи број настао у последње три године. Назив изложбе Портрети и позадине одређује главно опредељење сликара, мада је више апстрактних слика. Међу изложеним… Детаљније »
Сведоци смо старе бурлеске око имена Македонија, против кога је у Солуну недавно протестовало око сто хиљада и Атини скоро милион људи! Упоредно тим протестима, „Светски македонски конгрес“ је донео одлуку о повлачењу признања Косова, док су медији у картографском решењу македонског питања, предложили да половина Македоније припадне Грчкој, једна четвртина Бугарској а друга четвртина… Детаљније »
Лажна прича о постојању 1000 годишњег континуитета угарске краљевине сахрањена је пољу Мохачке битке, а Маџари су веома млад народ, настао тек у другој половини 19. столећа као мешавина народа са незнатном туранском примесом. Наука потпуно произвољно и погрешно, али са намером, поистовећује етничку групу Маџара са Угрима, иако ова две државе дели временски период… Детаљније »